Тужба БиХ против СРЈ за геноцид — разлика између измена

'''Тужба БиХ против СРЈ за геноцид''' (позната и као '''''[[Босна и Херцеговина]] против [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]]'''''; ''[[de iure|de jure]]'' назив '''''Примена Конвенције и спречавању и кажњавању геноцида''''') је био значајан случај пред [[Међународни суд правде|Међународним судом правде]] где је први пут у шездесетогодишњој пракси суда једна држава, Босна и Херцеговина, оптужила другу државу, тадашњу [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] за наводни геноцид. Тужбу суду је саставио и поднео [[Френсис Бојл]], саветник [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Бих]].

[[26. фебруар]]а [[2007]]. године, [[Међународни суд правде]] је пресудио да [[Србија]] не може бити сматрана одговорном за геноцидзлочин почињен у [[Сребреница|Сребреници]] од стране снага [[Република Српска|Републике Српске]].<ref>{{cite news

}}</ref> У својој пресуди, Суд је нашао да је Србија ипак прекршила [[Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида|Конвенцију о геноциду]] тиме што није учинила све што је било у њеној моћи да спречи [[геноцид]]злочине, а потом није казнила нити предала учиниоце [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]]. После овог суђења, [[Србија]] је постала прва земља која је по оцени суда прекршила Конвенцију о геноциду. Међутим, Србија није постала прва земља осуђена за геноцид и такав случај још треба да се догоди у пракси Међународног суда правде.<ref name="sense-agency2007">{{cite news| url = http://www.sense-agency.com/en/stream.php?sta=3&pid=9273&kat=3| publisher = Sense Tribunal| title = SERBIA FOUND GUILTY OF FAILURE TO PREVENT AND PUNISH GENOCIDE|date=26. 2. 2007.| accessdate = 13. 03. 2007| archive-url = https://web.archive.org/web/20090730091312/http://www.sense-agency.com/en/stream.php?sta=3&pid=9273&kat=3| archive-date = 30. 07. 2009

Тужба [[Босна и Херцеговина|БиХ]] садржала је наводе да је Србија директно одговорна за геноцидзлочине почињенпочињене на читавој територији Босне и Херцеговине, у намери да уништи [[муслимани (народ)|муслиманско]]-[[Бошњаци|бошњачко]] становништво Босне и Херцеговине. Последње рочиште одржано је [[9. мај]]а [[2006]]. године.

Пресуда Међународног суда правде потврдила је (као што је то раније пресудио [[Хашки трибунал]]) да су поједине фракције [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] починиле [[масакр у Сребреници|геноцид у Сребреници]] у јулу [[1995]]. године, али је истовремено одбацио наводе тужбе да је геноцидмасакр почињен на читавој територији БиХ. У пресуди се наводи да су елементи геноцида остварени само на подручју Сребренице.<ref name="sfgate2007">{{cite web|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/n/a/2007/02/26/international/i033600S38.DTL&type=politics| title = Courte: Serbia failed to prevent genocide, UN court rules| date = 26. 2. 2007.| publisher = [[Асошијетед прес|Associated Press]]}}</ref> [[Србија]] је јавно окривљена за неспречавање геноцида и за некажњавање и неизручивање починилаца - у првом реду команданта снага Републике Српске [[Ратко Младић|Ратка Младића]].<ref name="sense-agency2007"/> У пресуди суд је закључио да Србија није починила геноцид (усвојено са 13 гласова судија за и 2 против).<ref name="pressrelease">[https://web.archive.org/web/20070803022821/http://www.icj-cij.org/icjwww/ipresscom/ipress2007/ipresscom_2007-8_bhy_200702026.htm International Court of Justice Press Release 2007/8]</ref> Такође је са 11 гласова за и 4 против закључено да Србија није била ни саучесник у геноциду,<ref name="pressrelease"/> иако је закључено да је [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] током рата пружала војну и финансијску подршку српском становништву у [[Република Српска|Републици Српској]].

Тужбу БиХ пратило је питање надлежности Међународног суда правде у овом случају. У време подношења тужбе статус [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] у [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]] није био јасан. СРЈ је себе сматрала наследницом [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], и имала је стално присутну мисију у [[Уједињене нације|УН]] (иако није учествовала у раду УН), али је такав став био оспорен од стране земаља Запада, пре свега [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. СРЈ је после октобарских промена [[2000]]. године затражила поновни пријем у УН, што би значило да 1993. није била чланица и да стога није могла бити тужена ([[Међународни суд правде]] може судити само чланицама УН и земљама нечланицама које у конкретном случају изричито прихвате његову надлежност). Међутим, пошто је СРЈ прихватила све међународноправне обавезе СФРЈ, тиме је аутоматски приступила и Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Та Конвенција предвиђа да стране потписнице у сваком спору који би настао из обавеза по овој Конвенцији прихватају надлежност МСП, и оваквим тумачењем Међународни суд правде се огласио надлежним у овом спору.

Друго значајно питање било је противљење [[Република Српска|Републике Српске]] овој тужби. Органи и представници Републике Српске као ентитета БиХ су оспоравали легитимитет и легалност ове тужбе дуги низ година{{чињеница| date = 01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->, што је у неколико случајева довело до прегласавања у Председништву БиХ и до иницијатива за укидање финансирања тужбе, али није на крају довело и до њеног повлачења.