Панчо Виља — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 39:
У тренутку избијања Мексичке револуције, за Виљу и људе попут њега који су дјеловали као разбојници, превирања су пружила шире видике, „промену титуле, а не занимања“ по једној оцјени. Виља се придружио оружаној побуни коју је 1910. подигао Франсиско Мадеро да би збацио актуелног предсједника Порфирија Дијаза по [[план из Сан Луис Потоси|Плану из Сан Луис Потосија]]. У Чивави, вођа противника Дијазовог реизбора, Абрахам Гонзалез, убиједио је Виљу да се придружи покрету. Виља је заузео велику хацијенду, затим је зароб воз војника Федералне армије и град [[Сан Андрес]]. Наставио је да је победио Савезну армије у Наици, Камаргу и Пилар де Кончосу, али је изгубио код Теколота. Виља се лично састао са Мадером у марту 1911, док је борба за збацивање Дијаза била у току. Мада је Мадеро створио широк покрет против Дијаза, није био довољно радикалан за анархосиндикалисте из [[Мексичка либерлана партија|Мексичке либералне партије]], који су оспорили његово вођство. Мадеро је наредио Виљи да се избори са пријетњом, што је он и учинио, разоружавши их и заробивши их. Мадеро је наградио Виљу тако што га је унапредио у пуковника револуционарних снага.
 
Највећи дио борби водио се на сјеверу Мексика, близу границе са [[САД|Сједињеним Државама]]. У страху од америчке интервенције, Мадеро је наредио својим официрима да обуставе опсаду стратешког пограничног града [[Сијудад Хуарез]]а. УмjестоУмјесто тога, Виља и [[Пасквал Ороско]], су га напали и заузели град послије дводневних борби и тако побједили у првој [[битка за Сијудад Хуарез|за Сијудад Хуарез]]. {{page|year=1911|id=|pages=}}
 
Суочен са низом пораза на многим мjестимамјестима, ДиjазДијаз је поднио оставку 25. маја 1911, након чега је отишао у изгнанство. Међутим, Мадеро је потписао [[споразун из Сијудад Хуареза]] са ДиаjзовимДиајзовим режимом, под којим је задржана иста структура моћи, укључујући недавно поражену Савезну армију.
 
== Виља за вријеме Мадеровог предсједништва ==
Побуњеничке снаге, укључујући Вилу, су демобилисане, а Мадеро је позвао своје људе из акције да се врате цивилном животу. Ороско и Вила су захтјевали да се земљиште хацијенди заплењена током насиља којим је Мадеро дошао на власт подјели револуционарним војницима. Мадеро је то одбио, рекавши да ће влада откупити имовину од њихових власника, а затим да ће у будућности подијелити револуционарима.{{sfn|Hart|1987|pp=254–255}}</ref> Према причи коју је испричао Виља, он је на банкету у СиjудадСијудад Хуарезу након побjедепобједе 1911. године рекао Мадеру: „Ви сте, господине [Мадеро], уништили револуцију... Једноставно: ова гомила кицоша је направила будалу од вас, а ово ће нас на крају коштати наших вратова, укључујући и ваш."{{sfn|Katz|1998|p=117}} Ово се показало тачним у Мадеровом случају, који је убијен током војног удара у фебруару 1913. у периоду познатом као ''Десет трагичних дана''.
{{...}}