Маракаибо (језеро) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Језеро Маракаибо је дубоко на југу и плитко на северу. Северна половина језера, која изгледа као уско грло, дуга је 55 km.<ref name="ESA, 2005"/><ref name="Publishing2010"/> Југоисточна ивица језерске котлине са равним дном је стрма, а северозападна је питома.<ref name="QuinnWoodward2015"/> Слабо је слан због утицаја плиме и осеке, а укупни салинитет је између 1,5 и 3,8%.<ref name="ESA, 2005"/><ref name=britannica4/> Река Кататумбо формира [[River delta|делту]] у облику птичјег стопала на југозападу језерског басена, а површинска језерска вода у делти има салинитет од само 0,13%. Међутим, продор морске воде са ушћа у језеро чини салинитет приднене језерске воде већим и достиже 0,2-0,3%.<ref name="QuinnWoodward2015"/> Север је повезан са [[Gulf of Venezuela|Венецуелским заливом]], а [[Spit (landform)|рачва]] на ушћу језера простире се на око 26 km.<ref name=britannica4/>
 
Средња годишња температура језерског подручја је 28&nbsp;°C,<ref name=b2/> падавина је више на југу а мање на северу, а просечна годишња количина падавина на југу износи 1400 mm.<ref name="QuinnWoodward2015"/> Планински ветар са Анда ноћу долази у контакт са топлим и влажним ваздухом на површини језера, формирајући у просеку 297 mm годишње. Невреме са грмљавином чини подручје језера местом са најчешћим муњама на земљи. У просеку годишње има око 233 удара грома по квадратном километру.<ref name=nasa1>{{cite news |author1last1=Molly Porter |first1=Molly|title=Earth's New Lightning Capital Revealed |url=https://www.nasa.gov/centers/marshall/news/news/releases/2016/earths-new-lightning-capital-revealed.html |accessdate=2022-04-22 |work=[[NASA]] |date=2006-05-02|language = en-US}}</ref> Ноћне олује се јављају у просеку око 297 дана годишње. На свом врхунцу у септембру, подручје језера може доживети до 280 удара грома на сат,<ref name="QuinnWoodward2015"/><ref name=nasa1/> приближно 28 удара грома у минути, у трајању до 9 сати, и способно је да осветли ноћну навигацију.<ref name=nasa3>{{cite news |author1last1=Agnieszka Gautier |first1=Agnieszka|title=The Maracaibo beacon |url=https://earthdata.nasa.gov/learn/sensing-our-planet/the-maracaibo-beacon |accessdate=2022-04-24 |work=[[NASA]] |date=2021-04-19|language=en-US}}</ref>
 
== Историја ==
 
Језеро Маракајбо је једно од најстаријих језера на свету. Настало је пре 36 милиона година када су се раседи урушили након што су Анди подигнути у касном [[еоцен]]у.<ref name="ESA, 2005"/><ref name="QuinnWoodward2015"/> У геолошкој историји, морска и слатка вода су се смењивале много пута, и поплавиле су то подручје.<ref name="QuinnWoodward2015"/> На крају [[Last Glacial Period|последњег глацијалног периода]], ниво мора је порастао, повезујући језеро Маракаибо директно са [[Atlantic Ocean|Атлантским океаном]],<ref>{{Cite journal|url=https://zenodo.org/record/5256653|title=Salinidad del agua en el epilimnion del Lago de Maracaibo|date=2021-08-25|publisher=Observador del Conocimiento|pages=81-89|access-date=2022-03-15|language=es|doi=10.5281/zenodo.5256653|author=Luis Boscán, Fausto Capote, José Farias|pages=81-89}}</ref> а лакша слатка вода плутала је на тежим сланим водама, узрокујући таложење хранљивих материја на дну језера,<ref name=nasa2>{{cite news |author1=Nola Fernandez Acosta |title=Duckweed Invasion in Lake Maracaibo |url=https://earthobservatory.nasa.gov/images/4654/duckweed-invasion-in-lake-maracaibo |accessdate=2022-04-22 |work=[[NASA]] |date=2004-06-23|language = en-US}}</ref> формирајући формацију на стени. Дебљина седимента премашује пет километара.<ref name="QuinnWoodward2015"/>
 
Флота шпанског истраживача [[Alonso de Ojeda|Алонса де Охеде]] допловила је овде 24. августа 1499. године. То је био први пут да су Европљани ушли у ову област.<ref name=eco2>{{cite encyclopedia |encyclopedia=[[Columbia Encyclopedia]] |title=Maracaibo, Lake |edition=第六版 |url=http://www.bartleby.com/65/ma/MaracaibL.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20061221215258/http://www.bartleby.com/65/ma/MaracaibL.html |archive-date=2006-12-21 |accessdate=2006-12-02|isbn=0-7876-5015-3|language = en-US}}</ref> Шпанија је два пута покушала да успостави насеља око језера 1529. и 1569. године, али је град [[Маракаибо]] успешно основан тек 1574. године. Венецуела је 24. јуна 1823. победила у чувеној [[Battle of Lake Maracaibo|Бици на језеру Маракаибо]] током [[Venezuelan War of Independence|Венецуеланског рата за независност]].<ref name=hy3>{{cite encyclopedia | url= https://www.britannica.com/place/Maracaibo | title= Maracaibo, Venezuela | encyclopedia=[[britannica]]| date=2016-06-16 | access-date=2022-04-19 |language = en-GB}}</ref>
 
Првобитна дубина ушћа језера, која је била само нешто више од 4 m, повећана је на 8 m након багеровања 1930-их, а камени лукобран дуг 3 km је додатно повећан на 11 m након његовог завршетка 1957. године, што је омогућило океанским танкерима да уђу у језеро,<ref name=britannica4/> Истовремено, северни део, који је првобитно био слатка вода, постао је бочаст.<ref name=nasa4>{{cite news |author1last1=Michael Carlowicz |first1=Michael|title=Troubled Waters |url=https://earthobservatory.nasa.gov/images/148894/troubled-waters |accessdate=2022-04-24 |work=[[NASA]] |date=2021-09-25}}</ref> [[General Rafael Urdaneta Bridge|Мост генерала Рафаела Уданета]] од 8.678 m преко језера који повезује Маракаибо и [[Santa Rita, Zulia|Санта Риту]] завршен је 1962. године.<ref name=b2/><ref name=eco2/>
 
== Индустрија ==
 
Језеро Маракаибо је богато ресурсима нафте и гаса и познато је као „нафтно језеро“.<ref name=b2/> Први Шпанци који су стигли користили су катран који је цурио из језера за попуњавање бродских пукотина.<ref name=nasa3/> Нафтно поље Маракаибо откривено је 1914. године,<ref name=dn3>{{cite encyclopedia |encyclopedia=denstoredanske |author1last1=Helle Askgaard|author2first1=Helle|last2=Per Nielsen|first2=Per|title=Maracaibo |url=https://denstoredanske.lex.dk/Maracaibo|accessdate=2022-04-26|language = da}}</ref> прва нафтна бушотина је изграђена 1917. године, а експлоатација великих размера почела је 1922. године.<ref name=b2/> Нафтна поља су концентрисана на североистоку и северозападу језера, а слојеви за производњу нафте су углавном [[Tertiary|терцијарни]] [[пешчар]] и [[кречњак]] из [[Cretaceous|креде]], са површином која садржи угљоводонике од 1.300 km²,<ref name=a1/> углавном концентрисаним у приобалним водама на 105 km дугом и 32 km широком сегменту на истоку језера.<ref name=britannica4/> Извађена нафта чини 75% укупне производње нафте у Венецуели.<ref name=a1/>
 
Маракаибо на северозападној обали је главни град државе Зулија, други по величини град у Венецуели и важна лука за извоз нафте у свету.<ref name=hy3/> Подручје језера је такође важно подручје за риболов и пољопривредну производњу у Венецуели, издржавајући више од 20.000 рибара, од којих многи живе у шареним традиционалним кућама на штулама изграђеним од гвоздених лимова на језеру.<ref name=nasa3/> Главни усеви на јужној обали језера су банане, кикирики, какао, кокос, шећерна трска и кафа, на западној обали језера развијена је млечна индустрија.<ref name=a1/><ref name=fr3/>
Ред 55:
Језеро Маракаибо је извор шкољки, [[Callinectes sapidus|плавих краба]], шкампа и других водених производа,<ref name="QuinnWoodward2015"/> а такође је дом два угрожена водена сисара, [[West Indian manatee|северноамеричког ламантина]] и [[Амазонски делфин|амазонског делфина]]. У језеру живи око 145 врста риба,<ref>{{cite news |author1=María Luisa Paúl |title=Oil slicks and algae blooms marring Venezuela’s largest lake are visible from space |url=https://www.washingtonpost.com/world/2021/10/07/oil-pollution-lake-maracaibo-venezuela/ |accessdate=2022-08-20 |work=Washington Post |date=2021-10-07}}</ref> укључујући многе ендемске врсте као што су маракаибски полузакачени сом,<ref>{{FishBase_species|genus=Hemiancistrus|species=maracaiboensis|year=2014|month=11}}</ref> маракаибски длакави сом,<ref>{{FishBase_species|genus=Trichomycterus|species|maracaiboensis|year=2014|month=11}}</ref> маракаибски сом језера Ламонт,<ref>{{FishBase_species|genus=Lamontichthys|species=maracaibero |year=2014|month=11}}</ref> маракаибска језерска тетра,<ref>{{FishBase_species|genus=Bryconamericus|species=motatanensis|year=2014|month=1}}</ref> и маракаибски вучји инћуни које живе у површинским водама.<ref>{{FishBase_species|genus=Lycengraulis|species=limnichthys|year=2012|month=6}}</ref>
 
Језеро је избушено око 14.000 пута, а више од 15.000 миља цевовода за нафту и гас прелази преко дна језера, али већина ових цевовода је стара пола века, и нафта цури из многих застарелих подводних цеви.<ref name="ESA, 2005"/><ref name=nasa4/> Пре 1950-их, језерска вода је још увек могла да се користи директно за кућну употребу, али је тада услед продора плимне слане воде изазване проширењем ушћа језера, салинитет северног језерског подручја повећан за око 1.000%, а на југу је такође порастао за 300-500%.<ref name=":3">{{Cite journal|url=https://produccioncientificaluz.org/index.php/boletin/article/view/214|title=Contaminación salina del Lago de Maracaibo: Efectos en la calidad y aplicación de sus aguas|date=1973|publisher=Boletín del Centro de Investigaciones Biológicas|access-date=2021-12-13|language=es|issn=2477-9458|author=Troncone Federico; Rivas |last2=Zulay; |first2=Rivas|author3=Ochoa Enrique; Márquez Rómulo; Sánchez José; Castejón Olga}}</ref>
 
У градовима поред језера, као што је град Маракаибо, вода језера је загађена са [[E. coli]] из фекалија, загађења уљем и еутрофикације узроковане пољопривредном канализацијом која се испушта у језеро, као и кућним и индустријским отпадним водама, што доводи до [[Algal bloom|цветања]] [[duckweed|водних лешака]] и [[green algae|зелене алге]].<ref name=":4">{{Cite journal|url=http://ve.scielo.org/scielo.php?script=sci_abstract&pid=S0378-18442009000500004&lng=es&nrm=iso&tlng=es|title=Nitrógeno y fósforo totales de los ríos tributarios al sistema lago de Maracaibo, Venezuela|year=2009|publisher=Interciencia|pages=308–314|access-date=2021-12-14|language=es|issn=0378-1844|author=Rivas, Zulay}}</ref> У пролеће 2004. падале су обилне кише у басену језера Маракаибо, што је изазвало велики прилив слатке воде у језеро. Ово је довело до тога да хранљиве материје првобитно депоноване на дну језера испливају на површину језера, што је заузврат омогућило да се водни лешак брзо умножава и изазвано је цветање које је трајало и до осам месеци. У јуну је примећено да је цветање прекрило 18% језера, и локална влада је морала да почне да троши око 2 милиона долара месечно на радове на чишћењу.<ref name=nasa2/><ref name=nasa4/>