Олга Јовичић — разлика између измена

|слика=[[Слика:Jovicic Olga.JPG|200п|олга Јовичић Рита, народни херој]]

|опис слике=Олга Јовичић Рита

|место рођења=[[Краљево]],
|држава рођења=[[Краљевина СХС]]

|место смрти=околина [[Прозор (град)|Прозора]], [[НДХ]]

|занародни народног хероја проглашенахерој=<br>[[20. децембра]] [[1951]].

'''Олга Јовичић - Рита''' ([[1920]]-—[[1942]]), [[политички комесар]] Прве чете Четвртог (краљевачког) батаљона [[IПрва пролетерска НОУударна бригада|Прве пролетерске НОУударне бригаде]] и [[народни херој Југославије]].

Рођена је [[1920]]. године у [[Краљево|Краљеву]]. Основну школу и гимназију завршила је у [[Краљево|Краљеву]], а затим је [[1939]]. године прешла на студије у [[Београд]]. На факултету је брзо избила у прве редове напредних студената. У чланство [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљена је [[1940]]. године.

Окупаторска полиција је хапси после напада [[Трећи рајх|Немачке]] на [[СССР|Совјетски Савез]], јуна [[1941]]. године. Упркос злостављању Олга се у затвору добро држала. Августа [[1941]]. побегла је из затвора са једном другарицом и другом. Тада је ступила у [[Краљевачки НОПпартизански одред „Јован Курсула“]] "Јован Курсула". Олга и њена другарица биле су прве партизанке у [[Краљевачки НОП одред|Краљевачком одреду]]. У Одреду постаје руководилац за агитацију и пропаганду, одлази у села, држи говоре и састанке.

За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] повлачи се са главнином партизанских јединица у [[Санџак]]. При формирању [[IПрва пролетерска НОУударна бригада|Прве пролетерске НОУударне бригаде]], у [[Рудо]]м, [[21. децембра]] [[1941]]. године, на захтев свих бораца [[Краљевачки НОПпартизански одред|Краљевачког одреда]], именована је за политичког комесара IПрве чете IVЧетвртог (краљевачког) батаљона. Олга је била прва жена [[политички комесар]] у [[НОВЈ|Народноослободилачкој војсци Југославије]].

Олга је храбро издржала све борбе које је водио IV (краљевачки) батаљон [[IПрва пролетерска НОУударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. Боље него остали борци она издржава напоре [[Игмански марш|Игманског марша]], борби на [[Јахорина|Јахорини]], у IIДругој и IIIТрећој непријатељској офанзиви, у походу на [[БосанскаПоход крајинапролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|походу на Босанску крајину]] и у покрету ка сливу [[Неретва|Неретве]]. Олга је оправдала поверење које се јој дали борци Краљевачког батаљона избором за комесара чете.

Када је непријатељ опколио партизанске јединице на [[Романија|Романији]], у зиму [[1942]]. године, и настојао да их уништи, IПрва чета IVЧетвртог батаљона добила је задатак да затвори правац од [[Рогатица|Рогатице]]. Олга је била болесана, са високом температуром, командир чете и борци једва су је наговорили да остане у амбуланти. После неколико километара Олга је стигла чету, није могла да остане у амбуланти док њена чета иде на тако важан и одговоран задатак. Те ноћи заједно са четом пробијала се кроз снежне наносе на [[Романија|Романији]], ка [[Јахорина|Јахорини]], и учествовала у свим борбама.

Јула [[1942]]. године, у време борби за [[Прозор (град)|Прозор]], дуго је убеђивала муслиманске жене у селу Дуге, где је био смештен IVЧетврти (краљевачки) батаљон, да помогну и прихвате борце. Када се враћала на положај своје чете, из неутврђеног правца је испаљен на њу митраљески рафал. Пала је тешко рањена. Другови су је однели у село Дуге где је ускоро подлегла ранама.

*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, "Младост" Београд, 1975. година.

[[Категорија:Народни хероји Југославије - Ј]]