Крагујевац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Индустријски развитак: проширио део о почецима производње оружја пре изградње тополивнице и додао део о открићу Крагујевачког слеза.
Ред 144:
Прилике у Европи половином XIX века, условиле су Српску државу да развије домаћу производњу оружја. У Крагујевцу је 1837. прво установљена ,,Оружехранилница" или ,,Арсенал" (оружарница). Састојала се из комплекса војно-занатлијских објеката који су 1847. преустројени у ,,Фабрику за воену спрему".
 
У Београду је у октобру [[1848]]. године отпочелау Београду је отпочела производња оружја. Највиши државни органи донели су одлуку да се [[1851|1851.]] године производња пресели у Крагујевац. За првог управника Тополивнице постављен је Шарл Лубри, члан француског државног поверенства за ватрено оружје. Након двогодишње припреме почело се са производњом [[топ]]ова [[15. октобар|15. октобра]] [[1853]]. године. Иако Крагујевац није више био престоница, захваљујући тополивници наставио је да игра битну улогу у развоју Србије.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 44–45.</ref>
 
Због потребе прављења муниције подигнута су два нова објекта: Лафетница и Лабораторијум, а изграђен је и арсенал за смештај готових производа. При Тополивници, марта [[1854]]. је основана Занатлијска школа. Имала је задатак да спрема квалификоване раднике разних профила. Пошто је производња топова са глатким цевима била застарела, [[1863]]. године набављене су машине за производњу изолучених топовских цеви. Тада је фабрика могла да произведе 20.000 пушчаних зрна и 40.000 каписли, а месечно по једну батерију топова и две хаубице са лафетима.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 45.</ref>