|
'''Steroidi''' su specifična [[jedinjenje|jedinjenja]], u [[priroda|prirodi]] vrlo raširena, a [[gen]]etski povezana sa [[terpeni]]ma. Imaju važnu ulogu u životnim procesima.
'''СТЕРОИДИ''' су специфична [[једињење|једињења]], у [[природа|природи]] врло раширена, а [[ген]]етски повезана са [[терпени]]ма. Имају важну улогу у животним процесима.
Steroidi sadrže ugljenični skelet [[ciklopentanoperhidrofenantren]]a:
Стероиди садрже угљенични скелет [[циклопентаноперхидрофенантрен]]а:
[[Сликаimage:ciklopentanoperhidrofenantren.jpg|thumb|Ciklopentanoperhidrofenantren]]
R’ иi R’’ суsu кодkod већинеvećine стероидаsteroida [[метилmetil групаgrupa|метилmetil групеgrupe]], аa R јеje некиneki [[угљоводоникugljovodonik|угљоводоничниugljovodonični]] низniz, докdok јеje X [[хидроксилнаhidroksilna групаgrupa]] (кодkod [[стеролsterol]]аa, [[стеринsterin]]аa) илиili [[кетоketo групаgrupa]].
Prstenovi A/B, B/C i C/D mogu biti konedezovani u [[cis]]- ili [[trans]]- položaju pri čemu se misli na međusobni položaj u prostoru [[atom]]a ili atomskih grupa koje se nalaze na zajedničkim [[ugljenik|C]] atomima za odgovarajuća dva susedna prstena. Prsteni B/C prirodnih steroida uvek imaju trans-konfiguraciju, prstenovi C/D skoro uvek trans- , dok prstenovi A/B mogu biti trans- (alo red steroida) ili cis- (normalni red steroida) kondenzovani. Prirodno da se šestoprsteni nalaze u najstabilnijoj [[konformacija stolice|konformaciji stolice]].
Прстенови A/B, B/C и C/D могу бити конедезовани у [[цис]]- или [[транс]]- положају при чему се мисли на међусобни положај у простору [[атом]]а или атомских група које се налазе на заједничким [[угљеник|C]] атомима за одговарајућа два суседна прстена. Прстени B/C природних стероида увек имају транс-конфигурацију, прстенови C/D скоро увек транс- , док прстенови А/B могу бити транс- (ало ред стероида) или цис- (нормални ред стероида) кондензовани. Природно да се шестопрстени налазе у најстабилнијој [[конформација столице|конформацији столице]].
Prostorni raspored supstituenata se označava slovima α i β. Kod α- konfiguracije supstituent se nalazi iza ravni prstena (njegova veza se označava tačkicama), a kod β- konfiguracije ispred ravni prstena (njegova veza se označava punom crtom).
Просторни распоред супституената се означава словима α и β. Код α- конфигурације супституент се налази иза равни прстена (његова веза се означава тачкицама), а код β- конфигурације испред равни прстена (његова веза се означава пуном цртом).
:[[Сликаimage:prostorni raspored steroida.jpg|thumb|prostorni raspored steroida]]
Prirodni steroidi su [[Optički aktivna jedinjenja|optički aktivni]] i sadrže nekoliko asimetričnih C atoma, ali svaki određeni prirodni steroid ima svoju potpuno određenu [[konfiguracija|konfiguraciju]]. Na određivanju apsolutne konfiguracije steroida mnogo je radio [[Srbija|srpski]] [[hemičar]] [[Vladimir Prelog]].
Природни стероиди су [[Оптички активна једињења|оптички активни]] и садрже неколико асиметричних C атома, али сваки одређени природни стероид има своју потпуно одређену [[конфигурација|конфигурацију]]. На одређивању апсолутне конфигурације стероида много је радио [[Србија|српски]] [[хемичар]] [[Владимир Прелог]].
U steroide spadaju i steroli (ili sterini), [[pol]]ni [[hormoni]], hormoni nadbubrega, aglikoni srčanih glikozida, žučne kiseline, saponini i steroidni [[alkaloidi]].
У стероиде спадају и стероли (или стерини), [[пол]]ни [[хормони]], хормони надбубрега, агликони срчаних гликозида, жучне киселине, сапонини и стероидни [[алкалоиди]].
'''Sterini (steroli)''' sadrže u položaju 3 hidroksilnu grupu. Najvažniji sterin je holesterin ([[holesterol]]) koji se nalazi u svim [[ćelija]]ma (posebno [[nervni]]m i u [[mozak|mozgu]]) i sastojak je žučnih kamenova. [[Organizam]] [[čovek]]a sadrži prosečno preko 100 [[gram]]a holesterina:
'''Стерини (стероли)''' садрже у положају 3 хидроксилну групу. Најважнији стерин је холестерин ([[холестерол]]) који се налази у свим [[ћелија]]ма (посебно [[нервни]]м и у [[мозак|мозгу]]) и састојак је жучних каменова. [[Организам]] [[човек]]а садржи просечно преко 100 [[грам]]а холестерина:
:[[Сликаimage:holesterin.gif|thumb|Holesterin]]
Po strukturi mu je sličan biljni sterin, [[ergosterin]], koji je genetski povezan sa [[vitamini|vitaminom]] D2.
По структури му је сличан биљни стерин, [[ергостерин]], који је генетски повезан са [[витамини|витамином]] Д2.
'''Žučne kiseline''' su visokomolekularne kiseline koje se nalaze u [[žuč]]i i koje su po strukturi bliske steroidima. One su neophodne pri [[varenje|varenju]] jer mogu da emulguju [[lipidi|masti]] i tako omogućavaju njihovu [[resorpcija|resorpciju]] (upijanje) u [[creva|crevima]]. One imaju kraći bočni niz od sterina (5 C atoma) sa [[karboksilna grupa|karboksilnom grupom]] na njegovom kraju.
'''Жучне киселине''' су високомолекуларне киселине које се налазе у [[жуч]]и и које су по структури блиске стероидима. Оне су неопходне при [[варење|варењу]] јер могу да емулгују [[липиди|масти]] и тако омогућавају њихову [[ресорпција|ресорпцију]] (упијање) у [[црева|цревима]]. Оне имају краћи бочни низ од стерина (5 C атома) са [[карбоксилна група|карбоксилном групом]] на његовом крају.
'''ХолнаHolna киселинаkiselina''' садржиsadrži триtri OH групеgrupe (уu положајимаpoložajima 3, 7 иi 12) иi двеdve ''CH''<sub>3</sub> групеgrupe (уu положакимаpoložakima 10 иi 13).
Konfiguracija na trećem C atomu je suprotna od one kod sterina. U žuči su žučne kiseline povezane sa [[aminokiseline|aminokiselinama]] (na primer [[glikol]]om). Ispod je data formula holne kiseline:
Конфигурација на трећем C атому је супротна од оне код стерина. У жучи су жучне киселине повезане са [[аминокиселине|аминокиселинама]] (на пример [[гликол]]ом). Испод је дата формула холне киселине:
:[[Сликаimage:holna kiselina.jpg|thumb|Holna kiselina]]
'''АгликониAglikoni срчанихsrčanih гликозидаglikozida.''' ГликозидиGlikozidi којиkoji сеse налазеnalaze уu некимnekim [[биљкаbiljka|биљкамаbiljkama]] (Digitalis p., Strophantus c.) имајуimaju већveć уu веомаveoma малимmalim дозамаdozama јакоjako дејствоdejstvo наna [[срчаниsrčani мишићmišić]] иi називајуnazivaju сеse срчаниsrčani гликозидиglikozidi. УU већимvećim количинамаkoličinama суsu јакоjako [[отровotrov]]ниni.
Pri [[hidroliza|hidrolizi]] srčanih glikozida njihov [[molekul]] se razlaže na nekoliko molekula [[monosaharidi|monosaharida]] (na primer, digitoksozu i [[glukoza|glukozu]]) i specifični aglikon steroidne prirode koji se često naziva genin, a iz nekih glikozida se izdvaja i [[sirćetna kiselina]].
При [[хидролиза|хидролизи]] срчаних гликозида њихов [[молекул]] се разлаже на неколико молекула [[моносахариди|моносахарида]] (на пример, дигитоксозу и [[глукоза|глукозу]]) и специфични агликон стероидне природе који се често назива генин, а из неких гликозида се издваја и [[сирћетна киселина]].
Genini sadrže ciklopentanoperhidrofenantrenski prsten povezan sa nezasićenim peto- ili šestočlanim laktonskim prstenom. Srčani glikozidi se dele na dve grupe: ''kardenolide'' i ''bufodienolide''. Kardenolidi čine veću grupu [[srce|srčanih]] glikozida.
Генини садрже циклопентаноперхидрофенантренски прстен повезан са незасићеним пето- или шесточланим лактонским прстеном. Срчани гликозиди се деле на две групе: ''карденолиде'' и ''буфодиенолиде''. Карденолиди чине већу групу [[срце|срчаних]] гликозида.
:''Digitoksigenin'' je genin ''digitoksina''. Hidroksilna grupa u položaju 3 se pri formiranju glikotida jedini sa [[ugljeni hidrati|ugljenim hidratom]]:
:''Дигитоксигенин'' је генин ''дигитоксина''. Хидроксилна група у положају 3 се при формирању гликотида једини са [[угљени хидрати|угљеним хидратом]]:
:[[Сликаimage:digitoxigenin.png|200пthumb|Digitoksigenin]]
:''Strofantidin'' je genin ''strofantina'', a razlikuje se od digitoksigenina time što u položaju 10 umesto metil grupe sadrži [[aldehid]]nu grupu, a u položaju 5 ima OH grupu.
:''Строфантидин'' је генин ''строфантина'', а разликује се од дигитоксигенина тиме што у положају 10 уместо метил групе садржи [[алдехид]]ну групу, а у положају 5 има OH групу.
Od [[šećer]]a koji ulaze u sastav srčanih glikozida značajna je ''D-digitoksoza'' koja spada u metilpentoze (na C-5 je atom [[vodonik]]a zamenjen metil grupom) i 2-dioksišećeri. Ispod je data formula D-digitoksoze:
Од [[шећер]]а који улазе у састав срчаних гликозида значајна је ''Д-дигитоксоза'' која спада у метилпентозе (на C-5 је атом [[водоник]]а замењен метил групом) и 2-диоксишећери. Испод је дата формула Д-дигитоксозе:
:[[Сликаimage:d-digitoksoza.jpg|thumb|D-digitoksoza]]
Glikozid digitoksin je deo još složenijeg glikozida, tzv. Lanatozida A.
Гликозид дигитоксин је део још сложенијег гликозида, тзв. Ланатозида А.
Aktivnost srčanih glikozida potiče od aglikona steroidne prirode, a ostaci šećera omogućavaju [[rastvaranje]] glikozida.
Активност срчаних гликозида потиче од агликона стероидне природе, а остаци шећера омогућавају [[растварање]] гликозида.
'''Steroidni aglikoni saponina'''. ''Saponini'' (od sapo-[[sapun]]) su biljni glikozidi koji se rastvaraju u [[voda|vodi]] uz obrazovanje [[koloid]]nih [[rastvor]]a i koji već u malim dozama izazivaju [[hemoliza|hemolizu]] (razlaganje [[crvena krvna zrnca|crvenih krvnih zrnaca]]). Aglikoni saponina mogu biti derivati [[terpen]]a ili steroida.
'''Стероидни агликони сапонина'''. ''Сапонини'' (од сапо-[[сапун]]) су биљни гликозиди који се растварају у [[вода|води]] уз образовање [[колоид]]них [[раствор]]а и који већ у малим дозама изазивају [[хемолиза|хемолизу]] (разлагање [[црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]]). Агликони сапонина могу бити деривати [[терпен]]а или стероида.
[[category:hemijska jedinjenja]]
[[Категорија:хемијска једињења]]
[[category:organska jedinjenja]]
[[Категорија:органска једињења]]
[[ar:ستيرويد]]
[[ro:Steroid]]
[[ru:Стероиды]]
[[sh:Steroidi]]
[[simple:Steroid]]
[[sk:Steroid]]
[[sr:Стероиди]]
[[sv:Steroid]]
[[th:สเตอรอยด์]]
| 