|
== 20. век ==
Почетком 20. века објављено је неколико значајних збирки етида. ''[[Études (Debussy)|Етиде]]'' за клавир [[Claude Debussy|Клода Дебисија]] (1915) су у складу са правилом „један аспект технике по комаду“, али показују неортодоксне структуре са много оштрих контраста, а многе се концентришу на звучности и тембрove својствене клавиру, а не на техничке тачке. [[Leopold Godowsky|Леополд Годовскијеве]] ''[[Studies on Chopin's Études|53 студије о Шопеновим етидама]]'' (1894–1914) изграђене су на Шопеновим етидама: додаци и промене Годовског уздигли су Шопенову музику на нове, до сада непознате нивое тежине. Друге важне етиде овог периода укључују виртуозних ''12 етида'' [[Heitor Villa-Lobos|Хеитора Виља-Лобоса]] за гитару (1929) и дела руских композитора: ''[[Études-Tableaux (disambiguation)|Студије-Слике]]'' [[Sergei Rachmaninoff|Сергеја Рахмањинова]] (1911, 1917) и неколико збирки [[Alexander Scriabin|Александра Скрјабина]] (све за клавир).
The early 20th century saw the publication of a number of important collections of études. [[Claude Debussy]]'s ''[[Études (Debussy)|Études]]'' for piano (1915) conform to the "one facet of technique per piece" rule, but exhibit unorthodox structures with many sharp contrasts, and many concentrate on sonorities and timbres peculiar to the piano, rather than technical points. [[Leopold Godowsky]]'s ''[[Studies on Chopin's Études|53 Studies on the Chopin Études]]'' (1894–1914) are built on Chopin's études: Godowsky's additions and changes elevated Chopin's music to new, hitherto unknown levels of difficulty. Other important études of this period include [[Heitor Villa-Lobos]]' virtuoso ''12 Études'' for guitar (1929) and pieces by Russian composers: [[Sergei Rachmaninoff]]'s ''[[Études-Tableaux (disambiguation)|Études-Tableaux]]'' (1911, 1917) and several collections by [[Alexander Scriabin]] (all for piano).
ByСредином mid-centuryвека theстара oldтрадиција étudeетиде traditionје wasуглавном largely abandonedнапуштена. [[Olivier Messiaen|Оливије Месијанове]]'s ''[[Quatre études de rythme]]'' ("Four„Четири studiesстудије inу rhythm"ритму“, 1949–50) wereнису notбиле didacticдидактичке compositionsкомпозиције, but experimentsвећ withексперименти scalesса ofскалама [[note value|durationsтрајања]], asкао wellи as withса [[Dynamics (music)|dynamicsдинамиком]], [[Figure (music)|figurationsфигурацијама]], [[Timbre|colorationколоритом]], andи pitchesтоном. Етиде [[John Cage|Џона Кејџа]]'s études—— ''[[Études Australes]]'' (1974–75) forза pianoклавир, ''[[Études Boreales]]'' (1978) forза celloвиолончело andи/orили pianoклавир andи ''[[Freeman Études]]'' (1977–80, 1989–90) forза violin—areвиолину – су [[Indeterminacy (music)|indeterminateнеодређени]] piecesкомади basedзасновани onна [[star chart|звезданим картама]]s, andи someнеки ofод theнајтежих mostдела difficultна works in the repertoryрепертоару. TheТри three books ofкњиге [[Études (Ligeti)|ÉtudesЕтида]] by [[György Ligeti|Ђерђа Лигетија]] (1985, 1988–94, 1995) areсу perhapsможда closestнајближе toстарој theтрадицији oldпо traditionтоме inшто thatсе theyсвака tooтакође concentrateконцентрише eachна onодређену aтехнику. particular technique. [[Kaikhosru Shapurji Sorabji|Кајкосру Шапурџи Сорабџевих]]'s ''[[Transcendental Studies (Sorabji)|100 Transcendentalтрансценденталних Studiesстудија]]'' (1940–44), whichкоје takeузимају GodowskyГодовског andи LisztЛиста asкао theirсвоју startingполазну pointтачку, frequentlyчесто focusсе onфокусирају на particularодређене technicalтехничке elementsелементе, asкао wellи asна variousразличите rhythmicalритмичке difficultiesпотешкоће.<ref>{{cite web|url=http://www.sorabji-archive.co.uk/etudes/etudes-list.php|title=100 Transcendental Etudes (1940–44)|author=Fredrik Ullén|publisher=The Sorabji Archive|access-date=2013-08-01}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mus.ulaval.ca/roberge/srs/05-etude.htm|title=Notes on the Études transcendantes|author=Marc-André Roberge|publisher=Sorabji Resource Site|access-date=2013-08-01}}</ref> [[William Bolcom|Вилијам Болком]] wasје awardedнаграђен theПулицеровом Pulitzerнаградом Prize for hisза ''[[Twelve New Etudes for Piano|Дванаест нових етида за клавир]]'' in 1988. године.<ref>Fischer, Heinz Dietrich (2010). ''The Pulitzer Prize Winners for Music'', p. 192. Peter Lang. {{ISBN|9783631596081}}.</ref><ref>Materka, Pat Roessle (May/June 1988). "Your University", ''[https://books.google.com/books?id=5vI7AAAAMAAJ&dq=%22new+etudes%22+bolcom&pg=RA7-PA17 The Michigan Alumnus, Volumes 93–95]'', p. 17. UM Libraries.</ref>
== Референце ==
|
