|
== 19. век ==
{{rut}}
Studies, lessons, and other didactic instrumental pieces composed before the 19th century are extremely varied, without any established genres. [[Domenico Scarlatti]]'s ''30 Essercizi per gravicembalo'' ("30 Exercises for harpsichord", 1738) do not differ in scope from his other keyboard works, and [[Johann Sebastian Bach|J.S. Bach]]'s four volumes of ''[[List of compositions by Johann Sebastian Bach printed during his lifetime|Clavier-Übung]]'' ("keyboard practice") contain everything from simple organ duets to the extensive and difficult ''[[Goldberg Variations]]''.<ref>{{cite book|last=Kirkpatrick|first=Ralph|author-link=Ralph Kirkpatrick|year=1938|title=Edition of the Goldberg Variations|location=New York/London|publisher=G. Schirmer}}</ref> ▼
▲StudiesСтудије, lessons,лекције andи otherдруга didacticдидактичка instrumentalинструментална piecesдела composedнастала beforeпре the 19th19. centuryвека areсу extremelyизузетно variedразноврсна, withoutбез anyикаквих establishedустаљених genresжанрова. [[Domenico Scarlatti |Доменико Скарлатијевих]] 's ''30 Essercizi per gravicembalo'' ( "30„30 Exercisesвежби forза harpsichord"чембало“, 1738) do notсе differпо inобиму scopeне fromразликују hisод осталих његових otherдела keyboardна worksклавијатури, andа [[Johann Sebastian Bach| JЈ. SС. BachБахова]] 's fourчетири volumes ofтома ''[[List of compositions by Johann Sebastian Bach printed during his lifetime|Clavier-Übung]]'' ( "keyboard„вежбања practice"са клавијатуром“) containсадрже everythingсве, fromод simpleједноставних organдуета duetsза toоргуље theдо extensiveопсежних andи difficultтешких ''[[Goldberg Variations |Голдбергових варијација]]''.<ref>{{cite book|last=Kirkpatrick|first=Ralph|author-link=Ralph Kirkpatrick|year=1938|title=Edition of the Goldberg Variations|location=New York/London|publisher=G. Schirmer}}</ref>
[[File:FuseesLiszt.JPG|left|upright=1.5|thumb|Last bars of Franz Liszt's [[Transcendental Étude No. 2 (Liszt)|Transcendental Étude No. 2]]: one of the most difficult of Liszt's études, this is a study in passages for alternating and overlapping hands.]]
The technique required to play [[Études (Chopin)|Chopin's ''Études'']], Op. 10 (1833) and Op. 25 (1837) was extremely novel at the time of their publication; the first performer who succeeded at mastering the pieces was the renowned virtuoso composer [[Franz Liszt]] (to whom Chopin dedicated the Op. 10). Liszt himself composed a number of études that were more extensive and even more complex than Chopin's. Among these, the most well-known is the collection ''[[Transcendental Études|Études d'Execution Transcendante]]'' (final version published in 1852). These did not retain the didactic aspect of Chopin's work, however, since the difficulty and the technique used varies within a given piece. Each of the études has a different character, designated by its name: Preludio; Molto Vivace; Paysage [Landscape]; Mazeppa; Feux Follets [Irrlichter/ Will-o'-the-wisp]; Vision; Eroica; Wilde Jagd [Wild Hunt]; Ricordanza; Allegro Molto Agitato; Harmonies du Soir [Evening Harmonies]; and Chasse-neige [Snow-whirls].
[[Датотека:FuseesLiszt.JPG|left|upright=1.5|thumb|Последњи тактови [[Transcendental Étude No. 2 (Liszt)|Трансценденталне етиде бр. 2]] Франца Листа: једне од најтежих Листових етида, ово је студија у пасусима за измену и преклапање руку.]]
The 19th century also saw a number of étude and study collections for instruments other than the piano. Guitarist composer [[Fernando Sor]] published his 12 Studies, op. 6 for guitar in London as early as 1815. These works all conform to the standard definition of 19th-century étude in that they are short compositions, each exploiting a single facet of technique. Collections of studies for flute were published during the second half of the 19th century by [[Ernesto Köhler]], Wilhelm Popp and Adolf Terschak.
Техника потребна за свирање [[Études (Chopin)|Шопенових ''етида'']], оп. 10 (1833) и Оп. 25 (1837) је била изузетно нова у време њиховог објављивања; први извођач који је успео да савлада дела био је чувени виртуозни композитор [[Franz Liszt|Франц Лист]] (коме је Шопен посветио Оп. 10). Сам Лист је компоновао низ етида које су биле опширније и још сложеније од Шопенових. Међу њима је најпознатија збирка ''[[Transcendental Études|Études d'Execution Transcendante]]'' (коначна верзија објављена 1852). Оне, међутим, нису задржале дидактички аспект Шопеновог дела, пошто тежина и техника која се користи варира у оквиру датог дела. Свака од етида има другачији карактер, назначен њеним именом: Прелудио; Молто Виваче; Пајсиџ [Пејзаж]; Мазепа; Фе Фолетс [''Irrlichter/ Will-o'-the-wisp'']; Визија; Хероика; Дивљи лов; Рикорданца; Алегро Молто Агитато; Вечерње хармоније; и Снежни вртлози.
У 19. веку је такође забележен велики број етида и збирки студија за инструменте који нису клавир. Гитариста композитор [[Фернандо Сор]] објавио је својих 12 студија, оп. 6 за гитару у Лондону још 1815. Сва ова дела су у складу са стандардном дефиницијом етиде из 19. века по томе што су кратке композиције, од којих свака користи један аспект технике. Збирке студија за флауту објавили су у другој половини 19. века [[Ernesto Köhler|Ернесто Келер]], Вилхелм Поп и Адолф Тершак.
== 20. век ==
| 