Ђорђе Немањић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке |
м Бот: по захтеву Садка и Вукса; козметичке измене |
||
Ред 40:
Ипак, борба међу Немањићима обновљена је током управе Ђорђа Вукановог у Зети. Он је већ 1208. године, прихватио врховну власт [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Тиме се покушао осамосталити од великог жупана Стефана Првовенчаног или бар стећи заштитника када буде покушао да се осамостали. Млетачка република је након [[Пад Цариграда (1204)|освајања Цариграда]] 1204. године стекла примат у источном Средоземљу. Настојала је контролисати балканске луке те је 1205. године склопила савез са Дубровником. Поред Млетачке републике, Ђорђе је ступио у везе и са архонтом Кроје, [[Димитрије Прогони|Димитријем Прогонијем]] (1208-1215). Ђорђе је играо двоструку улогу. Димитрије је формално био вазал Млетачке републике, али је ковао планове да заузме млетачке територије на Балкану. Ђорђе се споразумом из 3. јула 1208. године обавезао да пружи војну помоћ архонту Кроје у његовој борби за млетачке поседе. Иначе, Димитрије је био ожењен [[Комнина Немањић|Комнином Немањић]], ћерком Стефана Првовенчаног. Димитрија је 1215. године наследио [[Григорије Камонас]].
Нема непосредних података о деловању Ђорђа Немањића у периоду од 1208. до 1242. године. Стефан Првовенчани је уклонио непослушног локалног управника u Зети, или једном њеном делу са Котором око 1220. године вероватно након успешне војне акције. То се може закључити из одлуке градског већа у Котору из 1221. у којој пише да је донета у време краља Радослава, сина Стефана Првовенчаног.{{sfn|Логос|2017|p=150-151. Зета је била најкасније од јануара 1186. део државе Немањића, а владарска породица је њоме управљала као и другим деловима државе као једним делом поседа велике патријархалне породице. Није било никакве посебне аутономије у Зети као делу државе Немањића. Када се појавило нешто што некима личи на аутономију то је било одметање неког члана владарске породице од старешине, тј. владара државе}} Од око 1220. Зетом су управљали, углавном, синови владара који су били одређени да наследе престо. Ђорђе Вуканов се поново спомиње у писаним изворима 1242. године као владар на подручју Улциња.<ref name="automatski generisano1" /> Због тога није јасно да ли је од око 1220. задржао управу над јужним делом Зете или је у неком непознатом тренутку поново постао њен управник.{{sfn|Логос|2017|p=150-151 са напоменом 742}}
Највише невоља истраживачима задају помени Ђорђа као господара Дукље у документима којима је утврђено пријатељство између Улциња и Дубровника, a Улцињска бискупија се потчинила Дубровачкој надбискупији 1242. Делегација Улциња у преговорима добила је овлашћења ''а nobili viro domino Georgio, principe Dioclie, filio videlicet iupani Vlcanni'' ("од племенитог мужа, господара Ђорђа, кнеза Дукље, иначе сина жупана Вукана"). Дакле на почетку уговора стоји да је титула коју је Ђорђе носио била кнежевска. Међутим у писму Улцињског бискупа Марка Дубровачком надбискупу он пише да је све што су се договорили ''valde placuit regi nostro'' ("на задовољство нашег краља"). Сима Ћирковић је сматрао да се та реченица односи на Ђорђа тј. да је он за Улцињане краљ, а за Дубровчане кнез. На самом крају коначног уговора о пријатељству пише
== Породично стабло ==
Ред 109:
== Спољашње везе ==
{{
* [http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html Династија Немањића]
|