|
'''Тајна канцеларија''' ({{Јез-рус|Тайная канцелярия}}) је била органполитичко-судски политичкеистражни истраге и суд уорган [[Руска Империја|РускојРуске ИмперијиИмперије]] ([[1718]] - [[1801]]). У првим годинама постојала је паралелно са Преображенским приказом и вршила поменуте функције. Укинута је [[1726]], и поново успостављена [[1731]]. године под именом ''Канцеларија тајних истражних послова''. Она је укинута [[1762]]. године од стране [[Петар III Романов|Петра III]], а исте те године је [[Катарина Велика|Катарина II]] основала Тајну експедицију која је вршила њену улогу. Велики значај је имала Тајна експедиција за вријеме царствовања [[Павле I Романов|Павла I]] и служила је као тајна политичка полиција. Коначно је укинута за вријеме владавине [[Александар I Романов|Александра I]].
== Преображенски приказ и Тајна канцеларија ==
Преображенски приказ основан је [[1686]]. године на почетку царствовања [[Петар Велики|Петра I]] у [[Подмосковље|подмосковском]] селу Преображенском. У почетку је била посебна канцеларија императора, и служила је ради управљања Преображенским и Семјоновским пуком. Служио је као политички орган у борби за власт са царевном Софијом. Од [[1695]]. године се бавио безбједношћу друштвеног поретка у [[Москва|Москви]] и обављао је судске послове. Преображенски приказ налазио се у непосредној надлежношћу цара и на челу приказа је стајао кнез [[И.Ф. Ромодановски]] до [[1717]]. године, а касније његов син.
Од [[1725]]. године тајнаТајна канцеларија се бавила и кривичним дјелима којима је руководио [[Ушаков]]. Но због малог броја људи нису могли откривати сва кривична дјела. Главни задатак канцеларијеКанцеларије је било хапшење противника политичких реформи Петра I.
Тајна канцеларија је основана фебруара [[1718]]. и постојала је до [[1726]]. године. Имала је исту надлежност као и Преображенски приказ у [[Москва|Москви]] и њом је такође управљао кнез Ромодановски.
Сједиште Тајне канцеларије је био у [[Петропавловска тврђава|Петропавловској тврђави]] у [[Санкт Петербург]]у.
На почетку царствовања [[Катарина I|Катарине I]], Преображенски приказ је добио назив Преображенска канцеларија и постојала је до [[1729]]. године, када ју је укинуо [[Петар II]]. Кнез Ромодановски је послан у оставку. Важнији послови канцеларије су били предани у Врховни тајни савјет а остали послови у [[Правитељствујушчи сенат Руске Империје|Сенат]].
== Канцеларија тајних истражних послова ==
БилаКанцеларија тајних истражних послова је била централна државна установа. После укидања Тајне канцеларије [[1727]], она је [[1731]]. године наставила њен рад као Канцеларија тајних истражних послова ({{Јез-рус|Канцелярия тайных и розыскных дел}}) под руководством Ушакова. Бавила се хапшењем државних преступника. Укинута је манифестом (прогласом) Петра III [[1762]]. године.
== Тајна експедиција ==
Тајна експедиција ([[1762]] - [[1801]]) при [[Правитељствујушчи сенат Руске Империје|СенатуПравитељствујушчем сенату]] је била централна државна установа и органполитички политичкеистражни истрагеорган. Основана је према указу Катарине II и замјенила је Тајну канцеларију. Налазила се у [[Санкт Петербург|Петербургу]] и имала је одјељење у [[Москва|Москви]]. На челу ње се налазио [[Генерал-тужилац Руске Империје|генерал-тужилац]] Сената, а његов помоћник и непосредни руководилац послова је био старији секретар (више од 30 година ту дужност је вршио [[С.И. Шешковски]]). Она је проводила истрагу и судила у важнимважнијим политичким пословима. [[1774]]. године тајне комисије Тајне експедиције су проводиле истрагу над учесницима побуне [[Пугачов]]а у градовима [[Казан]]у, [[Оренбург]]у и др.
После укидања Тајне експедиције њене функције су прешле на Први и Пети [[Департман (одељењересор)|департман]] [[Правитељствујушчи сенат Руске Империје|СенатаПравитељствујушчег сената]].
== Види још ==
| 