Манастир Крепичевац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 14:
Фреско–сликарство је веома вредно па се сам манастир убраја међу значајније споменике културе. Површина преосталог фреско-сликарства у манастиру је скромна и потиче из прве половине XVI века.
 
Сачувана је једна од најкаснијих средњовековних ктиторских композиција у Србији. Налази се на северносеверном зиду припрате, у првој зони. Личности су обучене у богати костим свога доба. Лик ктиторове жене Зоре предтавља је као умну и одвану. Он се у антологији српских историјских портрета својом изузетном ликовном визијом упечатљиво издваја.
 
Натпис крај портрета ктитора гласи ''Прими моление својего, о пречистаја, малоје сије потштаније Георгија, Јанов син''. На необично ретком моделу цркве који држи ктитор, уочава се знатно узвишени део храма.