Авангардни филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
''Апсолутна апстракција'' кинематографа као што су [[Викинг Егелинг]], [[Ханс Рихтер]] и [[Валтер Ретман]] се идентификује са неопластицизмом; ''Механички балет'' (Balllet Mècanique) (1924), Фернана Лежеа и Дидлија Марфија (Didley Murphy) као и ''-{Jeux de Reflets et de Vitesse}-'' (1923-25), Анрија Чомета и ''Ки Фоа'' Гвида Себера, су филмови рађени по [[кубизам|кубистичкој]] традицији; [[Ман Реј]], Рене Клер и [[Марсел Дишан|Марсел Дишан]] су снимали филмове у [[дадаизам|дадаистичком]] духу; ''Мртва природа у Берлину'' (1926) и ''Игра свјетлости'' (1930) [[Ласло Мохољи Нађ|Ласла Мохољи Нађа]], као и ''[[Човјек са камером]]'' [[Џига Ветров|Џиге Ветрова]], слиједе [[конструктивизам|конструктивистичке]] принципе; Ман Рејев филм ''-{L'Etoile de Mer}-'' (1928) и ''[[Андалузијски пас]]'' (''-{Un Chien Andalou}-'') (1929) шпанског [[режисер]]а [[Луис Буњуел|Буњуела]] и сликара [[Дали]]ја, чине истракнуте примјере аутентичне [[надреализам|надреалистичке]] традиције.
Прије него што су почели да експериментишу са филмом, већина ових умјетника су се већ истакли у другим умјетничким
Сви ти умјетници су тежили да преко филма створе један универзални језик који би се базирао на фундаменталним естетским принципима модерног доба, као што су и сви модернистички покрети дијелили тежњу за стварањем универзалног, космополитског и прогресистичког естетског језика.
| |||