Самостална радикална странка — разлика између измена

м
Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Александар Карађорђевић - Changed link(s) to Александар I Карађорђевић
Нема описа измене
м (Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Александар Карађорђевић - Changed link(s) to Александар I Карађорђевић)
Самостална радикална странка временом брзо јача и скоро се изједњачује са Народном радикалном странком, која је у тренутку поделе уживала готово неоспорну народну подршку. Од 1905. до 1912. године председник јој је [[Љубомир Стојановић]], у чијем времену су једини пут самосталци на власти под владом академика Стојановића 1905. и 1906. године. После Стојановића постаје [[Љубомир Давидовић]], који остаје лидер СРС-а до краја. Последњи од три Љубе који су водили самосталце је убедљиво највећи печат дао СРС-у и највећи допринос.
 
Пред крај СРС почиње и борбу против монархове власти. Ту се поготово примећује проблем регента [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], који је био сушта супротност свога оца у погледима демократије. У време уједињења 1918. године, као симпатизер сна јужнословенског уједињења, подржава стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, али сматра да је Краљевина Србија историјско-политичка творевина која се не сме једноставно утопити са Црном Гором и Југословенима под Аустро-Угарском у једну заједницу, већ мора очувати своје дотадашње тежње и равноправно и споразумно ући у државну заједницу са осталима, у првом реду [[Хрватска|Хрватском]]. Овакав став се показао изузетно далековид, имајући на уму силне кризе и промашаје који су уследили у југословенској монархији, као и грубо прекинути процес србијанског парламентаризма који је управо страховитом брзином напредовао, српско друштво сазревало, као што је и сама Самостална радикална странка, која је пред избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]] премашила Народну радикалну у својој популарности. У самом процесу уједињења, заједно са остатком србијанске опозиције стаје на страну [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државе Словенаца, Хрвата и Срба]] са успешним циљем остављајући пашићевце из НРС-a усамљене и у намери да се што већим концензусом договорно створи заједничка држава, а умањи моћ Пашићевог унитаризма.
 
1919. године у Привременом народном представништву Срба, Хрвата и Словенаца, Самостална радикална странка ступа у клуб са [[Српска народна самостална странка|Српском народном самосталном странком]] из [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]], односно Троједнице, стварајући Демократску заједницу. Процес се потом наставља и у [[Сарајево|Сарајеву]] се исте године многобројне политичке странке широм југословенског етничког простора уједињују у [[Демократска странка (Југославија)|Демократску странку]], чије председничко место узима лидер СРС-a Љуба Давидовић. Самостална радикална странка је главна странка из Србије која је ушла у новостворену и прву ''југословенску'' политичку странку.
1.572.075

измена