Википедија

Члан 48 (Вајмарски устав) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Правопис
мНема описа измене
Ред 1:
'''Члан 48''' је био одредба у [[Вајмарски устав|уставу]] [[Вајмарска Република|Вајмарске Републике]] ([[Немачка]]) ([[1919]]. –- [[1933]].) који је допуштао председнику да влада декретом без сагласјасагласности [[Рајхстаг (интституцијаинституција)|Рајхстага]] (парламента). Акти донесени по овом члану устава су називани ''Notverordnung'' (хитни декрети). [[Адолф Хитлер]] је искористио Члан 48 [[1933]]. да успостави [[диктатураДиктатура|диктатуру]], чиме је окончана Вајмарска Република, и започео период [[Трећи рајх|Трећег рајха]].
 
== Порекло Члана 48 ==
Ред 5:
Састављачи устава су вероватно планирали да се Члан 48 користи за "хитне случајеве" имајући у виду [[Немачка револуција|грађанске немире]] који су уздрмавали Немачку 1918. и 1919. Међутим, како је економска ситуација у Немачкој почела да се погоршава након избијања [[Велика депресија|Велике депресије]] раних 1930-их, владама је било немогуће да успоставе парламентарну већину за било какву одлуку, било да ју је предложила левица, центар или десница.
 
Током касног пролећа [[1930]], [[канцелар]] [[Хајнрих Брининг]] се нашао у ситуацији да његова влада није могла да стекне парламентарну већину за његов закон о финансијским реформама. Брининг је тражио од председника [[Паул фон Хинденбург|Паула фон Хинденбурга]] да се позове на Члан 48, како би усвојио закон, и тиме дао влади овлашћење да делује без пристанка Рајхстага. Мада је фон Хинденбург дао овлашћење, Рајхстаг је одбацио овај закон малом већином [[18. јул|18. јула]],а [[1930]]. По Члану 48, глас већине у Рајхстагу је поништавао председнички декрет. Суочен са сломом парламенталнепарламентарне власти у времену када је економска ситуација захтевала делање, Брининг је тражио од фон Хинденбурга да распусти парламент и да распише нове изборе.
 
Избори су довели до већег удела [[Комунистичка партија Немачке|комуниста]] и [[НСДАП|нациста]] у парламенту, на рачун умерених странака средње класе. За Брининга је формирање парламентарне већине постало још теже, и његова влада је владала позивајући се на Члан 48 између 1930. и 1932. И наредне владе канцелара [[Франц фон Папен|Франца фон Папена]] и [[Курт фон Шлајхер|Курта фон Шлајхера]] током бурне [[1932]]. су користиле фон Хинденбургове декрете по Члану 48 када је било немогуће да стекну парламентарну већину, јер су екстремистичке левичарске и десничарске партије стицале моћ.
Ред 13:
== Нацистичка употреба Члана 48 ==
 
[[30. јануар|30. јануара]]а, [[1933]], [[Адолф Хитлер]] је проглашен за [[Канцелар Немачке|канцелара Немачке]]. Како му је недостајала већина у парламенту, Хитлер је формирао коалициону владу, а недуго затим је расписао изборе за [[5. март]]. Шест дана пре избора, [[27. фебруар|27. фебруара]]а, ''[[пожар у Рајхстагу]]'' је оштетио зграду парламента у [[Берлин|Берлину]]у. Тврдећи да је пожар био први корак у комунистичкој револуцији, нацисти су искористили пожар као повод да траже од председника фон Хинденбурга да потпише ''[[Декрет о пожару у Рајхстагу]]'', званично ''[[:de:Reichstagsbrandverordnung|Verordnung des Reichspräsidenten zum Schutz von Volk und Staat]]'' (Председнички декрет за заштиту народа и државе).
 
По овом декрету, који је фон Хинденбург издао по основи Члана 48, влади је дато овлашћење да ускраћује уставна права, укључујући слободно изражавање мишљења, слободу штампе, права на окупљање, приватност поштанских пошиљки, телеграфских и телефонских комуникација. Уставна ограничења за претраге и конфискацију имовине су такође била суспендована.
Ред 19:
Декрет о пожару у Рајхстагу је био један од првих корака које су нацисти предузели како би успоставили [[једнопартијска диктатура|једнопартијску диктатуру]] у Немачкој. Са неколико кључних позиција у влади у својим рукама, и са декретом који је суспендовао уставне заштите грађанских слобода, нацисти су били у могућности да користе полицијску моћ како би сузбили, застрашили, и хапсили опозицију, посебно комунисте. Хитлерово кршење устава по Члану 48 је стога имало печат легалности.
 
Иако избори [[5. март|5. марта]]а нису донели нациситманацистима жељену већину у парламенту, они су [[23. март|23. марта]]а [[1933]]. успели да прогурају доношење ''[[Акт о омогућавању|Акта о омогућавању]]'' потребном двотрећинском већином у парламенту, што је практично значило укинуће ауторитета Рајхстага и стављање истог у руке кабинета. Декрет о пожару у Рајхстагу је био база за касније декрете који су укинули политичке партије осим [[НСДАП]]-а, и ојачали Хитлерову диктаторску моћ.
 
== Текст Члана 48 ==
Ред 54:
* [[Акт о омогућавању]]
 
== Спољашње везе ==
 
* [http://web.jjay.cuny.edu/~jobrien/reference/ob13.html Одабрани чланови Вајмарског устава]
 
[[Категорија:Нацистичка Немачка]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Члан_48_(Вајмарски_устав)”