Члан 48 (Вајмарски устав) — разлика између измена

'''Члан 48''' је био одредба у [[Вајмарски устав|уставуУставу]] [[Вајмарска Република|Вајмарске Републике]] ([[Немачка]]) ([[1919]] - [[1933]]) који је допуштао председнику да влада декретом без сагласности [[Рајхстаг (институција)|Рајхстага]] (парламента). Акти донесени по овом члану устава су називани ''Notverordnung'' (хитни декрети). [[Адолф Хитлер]] је искористио Чланчлан 48 [[1933]]. да успостави [[Диктатура|диктатуру]], чиме је окончана Вајмарска Република, и започео период [[Трећи рајх|Трећег рајха]].

== Порекло Чланачлана 48 ==

Састављачи устава су вероватно планирали да се Чланчлан 48 користи за "хитне случајеве" имајући у виду [[Немачка револуција|грађанске немире]] који су уздрмавали Немачку 1918. и 1919. Међутим, како је економска ситуација у Немачкој почела да се погоршава након избијања [[Велика депресија|Велике депресије]] раних 1930-их, владама је било немогуће да успоставе парламентарну већину за било какву одлуку, било да ју је предложила левица, центар или десница.

Током касног пролећа [[1930]], [[канцелар]] [[Хајнрих Брининг]] се нашао у ситуацији да његова влада није могла да стекне парламентарну већину за његов закон о финансијским реформама. Брининг је тражио од председника [[Паул фон Хинденбург|Паула фон Хинденбурга]] да се позове на Чланчлан 48, како би усвојио закон, и тиме дао влади овлашћење да делује без пристанка Рајхстага. Мада је фон Хинденбург дао овлашћење, Рајхстаг је одбацио овај закон малом већином [[18. јул]]а [[1930]]. По Чланучлану 48, глас већине у Рајхстагу је поништавао председнички декрет. Суочен са сломом парламентарне власти у времену када је економска ситуација захтевала делање, Брининг је тражио од фон Хинденбурга да распусти парламент и да распише нове изборе.

Избори су довели до већег удела [[Комунистичка партија Немачке|комуниста]] и [[НСДАП|нациста]] у парламенту, на рачун умерених странака средње класе. За Брининга је формирање парламентарне већине постало још теже, и његова влада је владала позивајући се на Чланчлан 48 између 1930. и 1932. И наредне владе канцелара [[Франц фон Папен|Франца фон Папена]] и [[Курт фон Шлајхер|Курта фон Шлајхера]] током бурне [[1932]]. су користиле фон Хинденбургове декрете по Чланучлану 48 када је било немогуће да стекну парламентарну већину, јер су екстремистичке левичарске и десничарске партије стицале моћ.

Позивање на Чланчлан 48 од стране узастопних влада је помогло да се запечати судбина Вајмарске Републике. Иако је Бринингово прво коришћење ''хитног декрета'' можда било из добрих намера, моћ да се влада декретом се све више користила не као одговор на појединачне хитне случајеве, већ као замена за парламент. Претерана употреба власти декрета и чињеница да узастопни канцелари нису више били одговорни Рајхстагу могуће да су играле улогу у губитку јавног поверења у уставну демократију, што је са своје стране водило уздизању екстремистичких партија.

[[30. јануар]]а, [[1933]], [[Адолф Хитлер]] је проглашен за [[Канцелар Немачке|канцелара Немачке]]. Како му је недостајала већина у парламенту, Хитлер је формирао коалициону владу, а недуго затим је расписао изборе за [[5. март]]. Шест дана пре избора, [[27. фебруар]]а, ''[[пожар у Рајхстагу]]'' је оштетио зграду парламента у [[Берлин]]у. Тврдећи да је пожар био први корак у комунистичкој револуцији, нацисти су искористили пожар као повод да траже од председника фон Хинденбурга да потпише ''[[Декрет о пожару у Рајхстагу]]'', званично ''[[:de:Reichstagsbrandverordnung|Verordnung des Reichspräsidenten zum Schutz von Volk und Staat]]'' (Председнички декрет за заштиту народа и државе).

По овом декрету, који је фон Хинденбург издао по основи Чланачлана 48, влади је дато овлашћење да ускраћује уставна права, укључујући слободно изражавање мишљења, слободу штампе, права на окупљање, приватност поштанских пошиљки, телеграфских и телефонских комуникација. Уставна ограничења за претраге и конфискацију имовине су такође била суспендована.

Декрет о пожару у Рајхстагу је био један од првих корака које су нацисти предузели како би успоставили [[једнопартијска диктатура|једнопартијску диктатуру]] у Немачкој. Са неколико кључних позиција у влади у својим рукама, и са декретом који је суспендовао уставне заштите грађанских слобода, нацисти су били у могућности да користе полицијску моћ како би сузбили, застрашили, и хапсили опозицију, посебно комунисте. Хитлерово кршење устава по Чланучлану 48 је стога имало печат легалности.

== Текст Чланачлана 48 ==

== Види такоћејош ==