|
[[Категорија:Помоћ]]
{{Помоћ}}
IZ ONOMASTIKE SELA GORNJE KUSCE
UREDIO Ranko Makić, selo G.Kusce, Gnjilane
Naseqe Gorwe Kusce nalazi se na oko 3000 metara severno od Gwilana. Sa gradom je povezano uzanim asfaltnim putem, koji preseca Kru`ni put sa severne strane grada. Zapadno od sela tako|e se pru`a asfaltna traka duga dva kilometra, koja kod sela Stani{or izlazi na regionalni put Gwilane – Novo Brdo. U zale|ini sela je pobr|e koje prelazi u visiju Novoga Brda i Veliku planinu.
Gorwe Kusce ima tri zaseoka: Melci (Melovci) udaqeno dva kilometra ka severozapadu. Ostala dva zaseoka nastala su od albanskih muhaxira 1878. godine nakon povla~ewa Turaka iz leskova~kog kraja. Prvi je Kosa~a koji danas ima 30 ku}a i oko 120 `iteqa i Kolasti Laz sa 20 ku}a po{to je posledwa srpska porodica oti{la u leto 1999. godine, oba na severoistoku od Kusca na dva, tj. tri kilometra. ^etvrti zaseok Stubla sa nekoliko ku}a u {umovitom predelu je napu{ten od Albanaca-muhaxira, a nastawena srpska porodica se tako|e povukla u selo. Izme|u grada i sela, bli`e ulazu u Gorwe Kusce, gde je bilo pet-{est albanskih ku}a zapaqenih za vreme Nato bombardovawa, za posledwe tri godine izgra|ena je naseobina koja teritorijalno pripada selu, a jednim delom i gradu, sa oko 50 ku}a za albanske doseqeni~ke porodice sa tendencijom daqeg {irewa. Polovina tih ku}a je u fazi izgradwe, i one nisu nastawene.
Prema posledwem popisu selo Gorwe Kusce ima 398 ku}e i 1847 stanovnika u koje je obuhva}en i zaselak Melci (Melovci) sa 16 ku}a i oko 70 stanovnika. Nastaweno je iskqu~ivo srpskim `ivqem pravoslavne vere.
Selo se pomiwe u vreme wegovog naseqavawa, a to je krajem 17. ili po~etkom 18. veka. Naime, prema Atanasiju Uro{evi}u “ovo selo je mla|e od Stani{ora, u kome su najstariji rodovi doseqeni oko sredine 17. veka”.* Izraz “mla|e” verovatno odre|uje period od 30 - 40 godina, {to zna~i da je Gorwe Kusce nastalo u vreme velikih pomerawa stanovni{tva sa juga ka severu nakon povla~ewa Austro-ugarske vojske posle wenog prodora 1689. godine u dubinu turske carevine sve do Skopqa i Velesa. O tome govori i podatak da je ve}ina rodova u Gorwem Kuscu doseqeno iz prilepskog kraja, dakle sa juga, kakav je slu~aj i sa drugim selima i mestima kosovske Morave. Oni su primorani na unutra{we seqakawe kao kazna za otvorene simpatije prema austrougarskoj vojsci koju su prihvatali kao oslobodila~ku.
Naziv sela narodno predawe vezuje za kratku mu{ku ode}u, a za takvu ode}u se ka`e da je “kusa”, dakle kratka. Po kusoj no{wi wegovih `iteqa, selo je dobilo naziv Kusce. I danas se u selu pri~a da su ne samo `ene, nego i mu{karci nosili kratke sukwe i ko{uqe, do iznad kolena.
Takva no{wa je izazivala ~u|ewe kod susednih sela, pa su novodoseqene qude iz prilepskog kraja nazivali „oni {to nose kuso“. Tako im i selo dobi naziv Kusce.
Drugo predawe o nazivu sela poti~e od turskog gospodara. On je velike posede i imawa koje je dr`ao nazivao „kusac“. Prema tome ime Kusce poti~e od turske re~i „kusac“, {to zna~i „imawe“. Beg Xini}, kao veliki gospodar ovog dela Kosova, dr`ao je imawa severno od varo{i, uz reku, i wih je zvao Gorwi kusac, a tako|e i imawa ju`no od varo{i, niz reku, i wih je zvao Dowi kusac. Tako su nastala odvojena sela Gorwe Kusce, na Ku{~a~kom potoku, i Dowe Kusce, na Stani{orki reci u koju se pak uliva Ku{~a~ki potok. Dowe Kusce se ra~una u selo iako nikad nije imalo vi{e od deset ku}a, a danas ih ima upola mawe.
Oba predawa se zasnivaju na realnim pretpostavkama jer su Kusce formirali qudi iz prilepskog kraja koji su nosili kratke, kuse sukwe, ali i na imawima koje su dr`ali turski gospodari, a koje su nazivali „kusac“.
U svakom slu~aju selo je nastalo pre doseqavawa Arbanasa koji su najpre zaposedali Metohiju i delove dana{we Makedonije, a Srbi su sigurnost nalazili u sredi{wem i, posebno, isto~nom delu Kosova, Kosovskom Pomoravqu, gde se i nalazi selo Gorwe Kusce.
Gorwe Kusce je selo zbijenog tipa. Glavni deo sela se deli na deset mahala: Qubi}a, Baba Jawi}a, Spasi}a, Mr~i}a, Bugarska, ^orbina, Pa{i}a, Miqkova, ^oki}a, Vrawska, Fr}kova. Mahale su nazvane po najja~im rodovima. Selo je posledwih decenija pro{ireno uglavnom ka jugu po du`ini kraj puta, po~ev od zgrade {kole, i taj deo se zove Dowa mala.
Stanovni{tvo se uglavnom bavi poqoprivredom, a do nedavno se bavilo i industrijskom proizvodwom i gra|evinarstvom. Selo raspola`e sa oko 1100 hektara zemqi{ta, najvi{e oranice i {ume. Blizina sa gradom privukla je oko 550 me{tana da radi po fabrikama i privrednim pogonima, a 60 wih je na{lo privremeno zaposlewe u inostranstvu. Selo je elektrificirano po~etkom 60-tih godina (1962). Najve}i razvoj imalo je 70-tih i 80-tih godina minulog veka, kada su gra|ene lepe ku}e.
Razvoj je zaustavqen uvo|ewem sankcija na{oj zemqi i NATO bombardovawem. Me|utim, od uspostavqawa protektorata UN na Kosovu i Metohiji juna 1999. godine po~elo je etni~ko nasiqe nad Srbima, poreme}ena je bezbednost qudi i sloboda kretawa. Nekoliko qudi iz sela je kidnapovano bez traga, ubijeni su profesor i slu`benik {kole, vi{e desetine qudi je pretu~eno i povre|eno na otvorenim putevima, a wihova imovina uni{tena ili o{te}ena, svi zaposleni u gradu su prognani sa radnih mesta. Iz sela je ukra|eno 30 grla krava, pa je zbog toga wihov broj smawen od 400 na stotinak. @ivot sela se odvija kao u nekoj enklavi.
Socijalna katastrofa je, ipak, izbegnuta. Srpska dr`ava, ~ije ingerencije na Kosmetu je preuzeo UN, obezbedila je plate za 120 stanovnika sela koji rade u prosveti, zdravstvu i nekim slu`bama i zbrinula sve proterane radnike iz fabrika minimalnim davawima, dok je UNMIK uposlio 70 me{tana u aktuelnim organima vlasti, najvi{e u kosovskoj policijskoj slu`bi (KPS) i omogu}io da sve osobe starije od 65 godina mese~no primaju po 40 evra.
Me{tani ovog velikog srpskog sela se vratili poqoprivredi. Vredni su i marqivi qudi, uz to imaju dobru zemqu, {umu, pa{wake, ba{te i vinograde. Tradicionalno su vezani za zemqu. Niko ne pomi{qa da je napusti, pa ni oni koji su kupili plac ili ku}u van Kosova i Metohije, a to je skoro polovina imu}nijih doma}ina u selu, me|u kojima su i oni koji su uspeli da prodaju poneku wivu lociranu bli`e gradu, atraktivnu za gradwu stambenog ili poslovnog prostora koji je u nevi|enom zamahu kod albanske populacije.
Polovina seoske populacije su mladi qudi – u~enici i sredwo{kolci (oko 700) i studenti i seoska omladina (oko 300). Mladi}i su otvoreni i inteligentni, devojke qupke i vitke. @ivahni su (uprkos `ivotu u enklavi) i okupqaju se u kafi}ima, ili automobilima odlaze na zabavu u susedna srpska sela, najvi{e u [ilovo. Okupqaju se i u Fudbalskom klubu „Kusce“(biv{i „Mladi lavovi“, ili „Kosmos“), ~estom prvaku okru`ne lige, u KUD-u „Manasije Coni}“, u~esniku brojnih manifestacija, a poseban kulturni domet sela predstaavqa TV ZOOM Kusce, koja informi{e qude u Kosovskom Pomoravqu i kulturno deluje na mlade.
Informatori:
Serafim Ili} – Tina (86)
Stanko Jovanovi} (73)
Nikola Trajkovi} 78)
Milorad Deni} (85)
Jovan Simi} (39)
Petar Stojanovi} (67)
Milorad \or|evi} (72)
Milivoje Kosti} (53)
Kruna Deni} (76)
Svetozar Staji} (40)
Pomogli u informisawu: Blagoje Stojkovi} (86), Ranko Maki} (35), Du{an Nikoli} (87), Sre}ko Filipovi} (68), @ivko \or|evi} (80), Zoran Risti} (51), Stojan Nikoli}(60), Vladimir Pavi} (70), Novica Cvetkovi} (42), Stojanka Jankovi} (80), Trajko Stojkovi} (61), Slobodan Petrovi} (64), Predrag Mitrovi} (42), Jovan Zlatanovi} (71), Rade Dimi}, Zvonimir Mladenovi} i Aleksandar Risti}.
Ra|eno u toku zime i prole}a 2006. godine.
Naziv Gorwe Kusce
Etnici su: Ku{~an i Ku{~anka
Ktetik je: ku{~a~ki
Mikrotoponimija
Ajdu~ko kladan~e – izvor vode na putu ka manastiru Draganac.
Baba Marina padina – po nekoj babi uzvi{ewe severo-isto~no od sela sa bogatom travom, pa{wak.
Bo~uga, ~uje se i Br~uga – potes zemqe.
brdo
Verine – nekad pod bagremom, u podno`ju nalaz bele zbite zemqe, tzv. uma, kori{}ena za izradu grn~arije, }erpi~a, prawe ve{a i kose umesto sapuna.
Kamen – uzvi{ewe iznad sela sa dominantnom kamenom podlogom sa kojim po~iwe ^uka.
Kru{nica – verovatno po samoniklim drvetima kru{aka.
Radi~a grob – ime po poginulom ratniku, davno bile tu bogate ku}e.
Sredwi rid – brdo severno od sela.
Stubal – po pravom stablu, {ire podru~je sa niskim i visokim rastiwem.
^uka – kupasto uzdignu}e na brdu koje se pru`a severno od sela, ranije wive i vinogradi, sada dominiraju pa{waci i bagrem.
Crveni breg – ime po crvenoj masnoj zemqi od koje se ranije pravile crepuqe i slu`ila za mazawe.
[erin breg – po nekom [eri.
bunar
Begov bunar – nazvan po begu. Nalazi se u poqu zbog ~iv~ija, dok tamo rade da ne gube vreme za pitku vodu.
Kostin bunar – u {umovitom predelu prema Mozgovu. Pri~a se da je kraq Petar Prvi pomiwao ovaj bunar kada je 1906. godine, preru{en u me~kara sa me~kom na uzici, bajagi da zabavi narod, obilazio srpska sela i ispitivao raspolo`ewe srpskog naroda za oslobo|ewe od petovekovnog turskog ropstva. Bunar se nalazi na terenu oko Mozgova nedaleko od tada{we srpsko-turske granice.
Qubi}a bunar – pri kopawu na dubini od 12 boja pojavila se kamena plo~a, i kad je razbijena {iknula je jaka voda. Dok su konopima vukli majstora navi{e, voda je jurila za wim, dok je na drugoj strani grada, u Dowem Kuscu, presahla ~esma. Tulumbe, kojim se vukla voda, ba~eno kamewe i ko{evi nisu zaustavili silnu vodu, ali su uspeli sa vunom, trwem i zemqom da je smire. I danas se u tom bunaru “vrti“ voda.
Narnik – kasnije zatrpan
Selski bunar – nekad ~esma.
Spasin bunar – kod topole u Drkqivici, poru{en.
Filin bunar – kod Dowe ~esme, zatrpan radi pro{irewa asfaltnog puta.
vir
Jezero – od ki{nice, severno od Kolastog Laza.
Jorinski laz – od ki{nice, vir dug oko 50 metara, presu{uje.
vodenica
Andrejina vodenica – po Andreji iz roda Miqkovi, jedina na jugu od sela, na reci Stani{orki, na potesu Porodin, prestala da radi 1962, potom poru{ena.
Vodenica na Iliju Dolskoga – po istoimenom licu na Kova~kom potoku, na mestu Lani{te, gradwu prekinuo rat 1940.
Krcina vodenica – po istoimenom rodu na u{}u Pojni~kog u Kova~ki potok (poru{ena).
Naskova vodenica – po Nasku iz roda Mar~i}a na Kova~kom potoku iznad Krcine (ruinirana).
Pa{i}a vodenica – po rodu Pa{i}a na Rabana~kom potoku(poru{ena).
Petrova vodenica – po Petru iz roda Mar~i}i, na Robana~kom potoku (poru{ena).
Vodeni~arski put – pre~ica ka Begovoj vodenici na Prilepni~koj reci, kori{}en u vreme letwih su{a kada poto~are u Kuscu i okolnim selima ne rade. Prolazi ispod Gorweg Kusca u pravcu istok – zapad, sada kroz naseqeni deo (Dowa mala).
dub
Br{qike – dva bresta, ime po vrsti drveta. Ispod wih obavqano ven~awe, odr`avan sabor i svetilo se maslo “na Belu nedequ”. Izrasli na imawu Boj`ina Jovi}a, sada su tu ku}e.
Bre{~iki – dva bresta velike debqine na imawu Stojana Vrawskog.
Vodenac – kru{ka stara oko 300 godina u selu (ranije begova kula) jo{ uvek donosi dobre plodove.
Divqa (Stara) kru{ka – isto~no od sela gde je obavqano ven~awe kad selo nije imalo crkvu.
Dragina dubqa – brestovi ju`no od sela.
Narnik – brest, dub na istoimenom potesu gde se tako|e ven~avali mladi parovi
Orlovi dub – po okupqawu orlova.
Slanopa|a kru{ka – nalazi se u Kosa~i, dva km isto~no od sela, mesto okupqawa komita.
Cvetkova kru{ka – po nekom Cvetku.
[igotina~ka topola – na istoimenom mestu ~etiri kilometra severno od sela. Stara je oko 300 godina. Tri ~oveka nisu mogli da je obuhvate rukama. Smatrana za vakav. Neko je, ka`u, posekao granu da na~ini svirajku i odmah mu se uko~ila noga. Pri vetru wene grane stvaraju razne zvuke, kao kad “qudi zboriv”, kad neko ”kuka na grobu“, ili “kad dete pla~e“, ili se “neko kiko}e“. Pri~a se da se tu no}u skupqaju |avoli. Neko je sa sinom i{ao uve~e da tra`i izgubqenu kravu pa im se “pretvorili neki qudi” koji “vode na|enu kravu”, te se upla{eni vratili u selo neobavqena posla. Topola je minama oborena 1950. godine. Wenim drvetom se pekao kamen za kre~ kojim se zidala {tala za seqa~ku radnu zadrugu, tzv. kolektivu.
[ugavo kru{~e – zakr`qalo na brdu Ov~i dol, plodovi hvataju li{e sli~ne {ugi.
kladenac
Vasiqkovo kladan~e – po vlasniku trla gde se nalazi
Vla{~iki – po biqki vlasiki koja tu raste. Voda je ladna, okrepquje, „sit ~ovek ogladni“ i ne mo`e da se napije koliko god da pije.
Ku}urovica – na putu za Melci, voda lekovita za o~i, krpice od ode}e stoje oka}ene oko kladenca.
Man~ino kladan~e – po Manasiju Coni}u (poginuo u Drenici 1944), na{ao ga na svom trlu i uredio.
Smrdqak – po mirisu od tiwe, bu|i i vla`nosti. Voda je, ina~e, dobra.
^ana – voda je kaptirana za selo.
[igotince – kladenac u uvali izme|u okolnih brda ispod dubice, lekovita voda.
ledina
Alina livada – po nekom Aliji.
Arnautski potok – potes severno od Kolastog Laza.
Ba~evi{te (Ba~evi{ki rid) – po zabitom mestu.
Grom-krave - po gromu koji je usmrtio nekoliko krava, severno od sela.
Grnac – po konfiguraciji sli~noj grncu, predawe, pak, ka`e da je neka baba tu slomila grnac.
Kosmatarnica – bujni kosi potes.
Kru{~ica – iznad severne ivice sela.
Lani{te – ledina i pa{wak.
Petri~e padine – mestimice i pod {umom.
Sredwe bre`e – na severozapadu od sela.
Strmac – strmi potes zapadno od Melovaca mestimi~no pod {umom.
Stubal - po mestu iz jablani~kog kraja, ima i wiva, {ume, trla.
livada
Gorwe livade – travnati tereni severo od sela, kod [igotinca, pogodni za kosewe.
Dowe livade – naziv po bujnoj travi za veliki potes ju`no od sela, prema gradu.
Narni~ke livade – po mestu.
Slani{te – po belom prahu koji se javqa po travi, nalik na so.
Lisi~ja jazbina – rupa u steni duga oko deset metara, sli~na jazbini, od koje po~iwe brdo Kamen
lojze
Begovo lojze – po biv{em vlasniku, nalazi se prema Kosa~i
Vana~ka padina (Vana{ka padina) – po vlasnicima (I)vanovcima (iz roda Ograkovi).
Velikino lojze – po nekada{woj vlasnici.
\urine wive – po nekada{wem vlasniku.
Melsko lojze – po pripadnosti.
Misir – po divqim koko{kama Misirkama (drugo ime Le{tarke), koje su tu ranije boravile, krupnije su od jarebica.
^uka – na istoimenom brdu iznad sela, sada dominiraju pa{waci i bagremar.
Mlin – industrijski objekat na jugozapadnoj ivici sela, izgradio ga 1986. privatni mlinar [irko iz Raniluga zbog Ku{~ana koji su bili najbrojnije mu{terije u wegovom mlinu u Ranilugu i ~ekali na red za meqavu po pet-{est dana. Opslu`uje okolna sela i novobrdki kraj, ali posledwih godina mawe radi zbog restrikcije struje.
wiva
Barica – potes zemqe sa podzemnom vodom, deo naseqen, a deo je pod vinogradom.
Brankovica – po nekoj Branki.
Bre{~iki – po nekada gustom, `bunastom brestu.
Br~uga - potes blatwave, vla`ne zemqe ka Kosa~i
Gladno poqe – potes obradive zemqe sa koga bujice Drkqivice (potoka, kasnije preme{ten) odnose rod ili se zbog vlage ne mo`e posejati, qudi ostanu gladni.
Gra{i{te – potes zemqe po dobrom rodu pasuqa (grah).
Gusta me|a – po tesnim parcelama, isto~no od sela, od Kosa~e ka Kmetovcu.
Drtqivica (Drkqivica) – potes obradive zemqe u Sredwem ridu.
Jendek – potes zemqe na severo-zapadu, deo do sela je naseqen.
Krive wive – ime potesa na zapadu od sela po pru`awu wiva, u luku.
Kosa~a – obradiva zemqa, naziv po kosa~ima, koji su se, pema predawu, posekli kosama me|usobno oko otimawa otkosa jo{ pre dolaska Arbanasa (po drugima posekli se me|usobno doseqeni Albanci, jedino je ostao rod Ademovih).
Livade – potes wiva ju`no od sela, sada naseqe.
Luke – potes sitne lu~ne zemqe isto~no od sela do potoka, ponegde sa ku}ama.
Me|uputeve – potes zemqe izme}u puteva.
Melsko lojze – obradiv potes zemqe sa orahovim drve}em, po vlasniku ranijeg vinograda.
Misir –potes zemqe nazvan po misirkama, divqim koko{kama,od Kosa~e ka brdu sa stablima vo}a.
Narnik – ~uje se i naziv (O)narnik, po zemqi oranici, ili po trlu gde su tovqeni ovnovi.
Novkovica – potes nanovo trsen od trwa i `buwa.
Orlovi dub - po dubu na sredini poqa gde staju orlovi.
Padine – wive isto~no od sela, preko potoka.
Padine – potes obradive zemqe na jugoistoku, ka Prilepnici.
Padine ispod ^anu – potes zemqe po istoimenom polo`aju.
Pazarski (Pa`arski) potok - potes zemqe zapadno od sela, u sredwem veku put kojim su prolazile pazarxije i Dubrov~ani od Novog Brda do [a{ara i Letnice u Skopskoj Crnoj gori sa odmori{tem za stoku i qude (Karavan saraj) na mestu zv. Bare gde se i danas nalaze tragovi zgrade, po drugima naziv zbog paqewa strni{ta i slame.
Pobreg – prema polo`aju.
Prtoganovica – kosi potes po kome navi{e krivuda put (prt).
Raskrsja – potes obradive zemqe gde se ukr{taju putevi.
Rasputqa – kao raskrsja.
Retki zabeja – po nekada prore|enoj {umi, potes zemqe koja se brzo stegne od sunca.
Rosuqe (Rasuqa) – potes zbijene ilova~e zemqe nazvan po pojavi rose - `itne plamewa~e.
Rup~ine – ime obradive zemqe po ulegnu}ima, rupama na jugoistoku od sela.
Sveta Petka – nazvan potes obradive zemqe po mestu na|enih cigala, kamewa i temeqa – ostataka, kako se veruje, neke crkve (Svete Petke).
Skor~ula – potes zemqe.
Slani{te – potes obradive zemqe koji pobeli od belog praha kao od slane.
Smailke – potes zemqe po nekom begu, sada delom naseqen.
Sredwi rid – {iri potes obradive zemqe prema Melovcima.
Stran~e – po strani, kosini.
Topola – potes zemqe po nekada usamqenoj topoli, ju`no od sela.
Tursko grobqe – potes zemqe gde je nekada bilo tursko grobqe, sada deo pod ku}ama.
^ana – po nekom ^ani obradiv potes zemqe pod ba{tama sa jakim izvorima.
Cerije(a) – obradiv potes, ranije pa{waci i {uma sa cerovim drvetom, ka Starlovici.
Crveni breg – potes zemqe istoimene boje, ka Starlovici.
[ilova glava – ispup~eni potes zemqe koja se spu{ta ka oba sela.
pa{wak
Ivina Lazina – {iroka uvala pod livadama, ju`no i severno od Melovaca.
Kitka – uzvi{ewe pod travom i {umom .
Konopqi{ka strana –kosi potes, ranije po setvi konopqe, isto~no od Melovaca.
Ku}urovica – zaravan, utrina.
Lokva – travnata uvala gde se sakupqala voda.
Prisja – naziv za pa{wak na kosom terenu gde prvi zraci sunca padnu.
Porodin (Poredin) – po dobrom rodu potes oko reke Stani{orke, jugo-zapadno od sela.
potok
Arnautski potok – po Arnautskom grobqu gde prolazi ka Prilepni~koj brani, po drugima zato {to svoje korito skriva po zasekama.
Barica - po vodi {to se zadr`ava u koritu usled odrona zmqe, ide od ^uke ka Malskoj ~esmi.
Verine – po virovima koje gradi odrowena obala.
Drkqivica – po zaga|enoj vodi kad je letwa su{a.
Kova~ki potok – ime po ranijim kova~nicama, vodenicama i }umuranama kraj obale.
Ku{~a~ki potok – naziv po selu kroz koje te~e, nastaje od Rabana~kog potoka, ponekad presu{i tokom leta.
Pani~ki potok (Pojni~ki potok) – slu`i za pojewe stoke.
Paparska padina – ime po papratu u dolini kroz koji te~e, sadapod {umom i sitnim rastiwem.
Ov~i dol – slu`i kao pojilo za ovce.
Rabana~ki potok – po rabaxujama koji su koristili taj pravac za vodenicu, ~ine ga Pani~ki i Kova~ki potok, a od sela nizvodno zove se Ku{~a~ki potok.
Razdolce – potok i brdo.
Rudina – {irina na sred sela u koju se slivaju vi{e ulica (sada je centar pomeren ka {koli), mesto seoskog okupqawa, posebno o hri{}anskim praznicima, gde su mladi pevali i igrali, a starci “u ~arapama” vodili oro. Na Rudini su o Veligdanu “sna{ke otvarale ~adar”. To je predsvadbeni obi~aj po kome budu}i svekar daje zaru~enoj snahi ~adar (suncobran) koji ona otvara i sa wim vodi oro uz zurle i go~eve, a familije obeju strana mewaju darove i ugovaraju dan za svadbu. De{avalo se da se o nekom Veligdanu (Uskrsu) “otvore” po dva-tri ili vi{e ~adara.
Sastance – mesto nazvano po sastajawu dva potoka na oko 500 metara ju`no od [igotinca.
sokak
Melski sokak – po nazivu roda.
Fr}kov sokak – po rodu.
Seosko grobqe - na kosini ispred i zapadno od crkve je seosko grobqe staro koliko i selo, zbog potreba pro{ireno prema zapadu nasipawem zemqe visine dva metra, tako da je grob pop [iqka (od wega nastao rod [iqci), koji je u tursko vreme sahrawen kraj grobqa jer je bio ra{~iwen zbog toga {to se o`enio drugom `enom, sada u sastavu grobqa, ali prekriven zemqom. U blizini je bila stara kapela mesto koje je izgra|ena nova.
Spomenik – umetni~ko vajarsko delo Aleksandra [api}a iz Ni{a predstavqa dve nage figure mu{karaca izra|ene od belog cementa visoke oko tri metra sa postoqem od 70 cm na temu “spa{avawe rawenika” kao simbol borbe golorukog naroda protiv okupatora. Otkriven je 1983, kad i Spomen plo~a, kod Selske ili Gorwe ~e{me. Sa preure|enom ~esmom, jarbolima i ogradom ~ini spomeni~ku celinu koja odudara od seoskog ambijenta.
Spomen plo~a – isklesana granitna plo~a visine oko 1,80 metara i gotovo iste {irine postavqena na ure|enoj povr{ini. Zajedno sa Spomenikom, ~uva uspomenu na 34 pala borca i `rtve fa{izma Gorweg Kusca ~ija su imena ispisana na plo~i u znak zahvalnosti `iteqa sela. Oni su u grupi od 130 seqaka (iz svake ku}e po jedan ili dva, ponegde i tri ~lana), po prijavi da je selo ka~a~ko, povedeni 28. juna 1943. u internaciju u Dra~ (Albanija), potom brodovima ka Trstu za Nem~ku, kada su ih engleski avioni kod [ibenika napali bombama, jedan brod je potonuo, mnogi su se utopili, a pre`iveli i oporavqeni su upu}eni u Nema~ku ili u Medve|u, a neki su iz dra~kog logora poslati na prinudni rad u rudnik Stari trg i Obili} ili u logor u Zemunu gde su pojedini podlegli mu~ewima. Druga grupa od preko 20 mladi}a u leto naredne godine tako|e je internirana u Nema~ku. Stradali su na brodu: Aleksi} Stojan, Dimi} Stojan, Risti} @ivko, Peri} Stojan, Petrovi} Milan, Stankovi} M. Stojan; u nema~kom zarobqeni{tvu: Deni} Stojan, Ili} Aleksa, Ili} Du{an (ve{an zbog qubavi prema Nemici), Lazi} Slavko, Stankovi} Aleksa, Trajkovi} Dimitrije (ubijen vilom u {tali), Fili} Jovan; u logoru Zemun: Vasiqevi} @ivko, Kocomanovi} @ivko, Risti} Slobodan, Stankovi} Mile, Stankovi} Mom~ilo, Filipovi} Petar, Cvetanovi} Qubomir; u rudniku Stari Trg: Dimi} Petar, Petrovi} Veqko, Simi} Du{an; u Drenici: Aleksi} Mirko, Vlajkovi} Bo`idar, Ejupi Kadrija (zaseok Kosa~a), Coni} Manasije; kod Melovaca su 1943. odvedeni i ubijeni: Mitrovi} @ivko, Mitrovi} Trajko, Staji} Milan, u Stbal, na trlu, ubijen je Stankovi} S. Stojan; na putu za Medve|u: Ceni} Nikola i Jovanovi} Srboqub, jedino je Stankovi} Nedeqko nesre}no nastradao u selu.
Crkva – na uzvi{ewu severno od sela podignuta kad i zvonara na temeqima neke stare poru{ene crkve prilozima seqaka i osve{tana 1989. godine, posve}ena je Svetom Savi. Selo je dugo vremena bilo bez crkve, pa su ven~awa u tursko vreme obavqana kod brestovih dubova.
~esma
Baba Marina padina – sagra|eno pojilo za stoku.
Vragulije – po vra{kom, skrivenom mestu u {umi ka Dragancu
Gre{eto – okru`ena uvala gde se formira reka Stani{orka,nekada topionica rude i naseqe.
Lokva – nazvana po lokvastom ridu.
Qubi}a – u istoimenoj mahali po prvom doseqenom rodu.
Dowa ~e{ma – sagradio je turski aga ni`e od selske, blizu svoje kule.
Melska – po zaseoku, drugo ime Ivina Lazina po istoimenom potesu, sagradio je Stojan Vasi} kad je iz Draganca pre{ao u Melce.
Nobrdska padina – na raskr{}u puta za manastir Draganac.
Selska (Malska, Gorwa ~e{ma) – celo selo je gradilo i dolazilo po vodu, kod spomenika.
[igotina~ka ~e{ma – na istoimenoj uvali, voda izlazi iz kamena, kaptirana za potrebe dela sela, a jedan ~ep je ostavqen za potrebe kozara.
[igotince – prostrana uvala izme|u brda na ~etiri kilometra severno od sela mahom pod livadama. Na gorwem delu uvale, na kosini su ostaci crkve Sv. Pantaleja (po drugima Svete Trojice) iz rimskog doba ~iji su temeqi vidqivi. Na dnu uvale je bila markantna topola stara 300 godina, ~ije li{}e „govori“ kad {u{ti, pose~ena posle Drugog svetskog rata zbog pe~ewa kre~a, iako se smatrala za vakav. ^itav potez se smatra vakavom, {to zna~i crkveno. Iznad topole nalazi se jak izvor `ive vode koja napaja deo sela. Desno od wega je drugi izvor, tako|e kaptiran, ispod jednog ve}eg kamena, koga je, po predawu, dobacio Kraqevi} Marko sa Zelenog vrha. Na kamenu postoje ulegnu}a za koja se veruje da su tragovi od prstiju ovog srpskog junaka, a okolo su u`qebqewa koja li~e na tragove od {apa wegovog zagareta. Znamenito mesto sa zdravom vodom i ~istim vazduhom privla~i posetioce.
[kola – zgrada ve}ih dimenzija na sprat sa podrumom i potkrovqem slu`i za {kolu, podignuta je sredstvima vlade Crne Gore 1987. u akciji jugoslovenske vlade pod nazivom “svaka republika po jednu {kolu na Kosovu” i nosi ime Petra Petrovi}a Wego{a. Pre toga, od 1953, ulogu {kole igrala je adaptirana zgrada {tale biv{e kolektive gde su gajeni kowi i volovi, a pre toga, od 1947. begova kula, a godinu dana pre zgrada kapele kod grobqa. Prvi u~iteq u selu bio je me{tanin Milorad Mili}evi} iz roda ^orbinih. Izme|u dva svetska rata i u vreme turske vladavine retki |aci iz Kusca su poha|ali {kolu u obli`wim mestima Manastiru Draganac i Gwilanu, gde su {kole u to vreme radile. Danas, pored osnovaca u istoj zgradi od 1999. godine radi Sredwa tehni~ka {kola “Dragi Popovi}”, po{to je prognana iz grada, a ne{to kasnije i studenti Odeqewa Gra|evinskog fakulteta i Vi{e komercijalne {kole.
{uma
Vla{~iki – {uma.
Gorwe livade – {uma i trlo.
Debeli Asan - po deblima (stablima) debelim kao istoimeni aga.
Duga~ki rid - potes od Magure do Stani{ora.
\urino brek~e – po nekom \uri.
Zavojka – po uvijenom terenu, osoje.
Zeleni vrh – brdsko-planinski predeo pokriven hrastovom {umom sa vrhom od 1004 metara gde su postavqene TV antene.
Zmijarnik – po prisustvu zmija visoka strana pod {umom.
Jesike (Jasike) – po jasikama, vrsti drveta.
Jorina padina – ka`e se i Jorinski laz, mestimi~no wive.
Kitka – po tome {to je {uma kitwasta.
Le}ina strana (Letwa strana) - po prisoju.
Magura – potes hrastove {ume u privatnom vlasni{tvu.
Mala rovina – {uma.
Nobrska padina – nekada pripadala Novobrdskom ataru.
Paparska padina – zbog rastiwa paprati.
Paprasko asoje – po papratu.
Popova padina – po popu koga su tu tukli.
Poto~iki – potes {ume ispresecan potocima sa okolnih vrhova.
Preslup (Pretup) – potes {ume koji se prote`e na dve strane brda.
Sitan zabeja – prore|ivan, se~en, usitwen, nalazi se blizu zaseoka Kosa~e.
Smiqolaz – po Smiqkovom trlu (od roda Miqkovi), ima i pa{wake.
Stubala~ki rid- potes {ume.
Uli{te – po uqastoj, masnoj zemqi, severoisto~no od sela.
Careva wiva – po nekom caru.
[iqegarnik – verovatno po {iqe`ima koja se u prole}e, pre Blagovesti, izvedu na ispa{u posle zimovawa u stajama. Neka baba je, pri~a se, povu~ena varqivim prole}em, poterala 300 jari}a u {umu sve za wim govore}i: “Ke~, jar~e, na planin~e, nasra mu se na Se~ka na bradin~e.” Se~ko se naquti babi te pozajmi sedam dana od Zaimaca (ledeni dani u godini) i udari sneg i me|ava da je od 300 koza ostalo tri jareta, a baba se skon|ala (sko~anila od studi).
[iroki breg – po izgledu.
Rodovi i prezimena stanovni{tva
BABAJANI]I– starinom iz Bukovika, odakle pre{li u Dobr~ane zbog zuluma, a u Gorwe Kusce do{li pre 135 godina* A.U), ili pre oko 155 godina, kako ka`u savremenici iz ovog roda. Slave sv. Jovana Krstiteqa. Deda 73-godiweg Stanka Jovanovi}a je tvrdio da su starinom iz Stuble (18 km od Vrawa). Pri~a o zulumu pre dolaska u Dobr~ane glasi: Kod trojice bra}e do{li Turci na gozbu. Jeli, pili i tra`ili da ih slu`e mlade devojke. Doma}ini smisle osvetu. Tri naoru`ana mladi}a se preobuku u `ensku no{wu, dok su napoqe ~ekali drugi sa klepanim sekirama. Kad su pripiti Turci po~eli zadirkivati mladi}e misle}i da su devojke, na mig poseku Turke. Po zakonu su morali da se sele “preko reke” i ostave celokupno imawe. Poneli su {to je moglo stati u volovska kola - ~erge, powave, opanke, decu i `ene i, pri~ao deda, orahe. Bra}a se smeste “preko reke” u Dobro~ane. No, Turci ih proteraju i otud posle tri (po drugima 30 godina) jer su „bra}a bila azg’n“: “Dosta ste sedeli ovde”. Tri brata se razdvoje: ^ilko ode u Malo Ropotovo, Toma u Veliko Ropotovo, i wih su tamo zvali Kasapovi zato {to su iskasapili Turke, a Jovan sa ocem Perom i baba Janom, u Gorwe Kusce, te po otresitoj babi ~itav rod nazovu Baba Jawi}i. Rod je jedan od najve}ih u selu. Radi bli`eg odre|ewa pojedine grane roda dobile naziv po bli`em pretku: Makini, Lazini, Aritonovi i Dilakovi. Ovaj zadwi se tretira gotovo kao poseban rod.
Aritonovi} – dve ku}e (Aritonovi). Raseqena jedna ku}a (Vrawe 80-tih).
\or|evi} – jedna ku}a. Odseqene dve ku}e (Kru{evac 80-tih i Vrwa~ka Bawa 1999)
Jovanovi} – {est ku}a iz roda Baba Jawi}i. Odseqenih nema.
Jovi} – deset ku}a sa 55 ~lanova. Odseqene dve ku}e (Despotovac 80-tih i Leskovac 1999)
Maki} – devet ku}a (Makini) sa 47 ~lanova. Odseqene {est ku}e (Despotovac 80-tih, Kru{evac 1999, Jagodina tri ku}e 2000. i Beograd 2001)
Maksimovi} – osam ku}a (Makini) sa 37 ~lanova. Odseqenih nema.
Simi} – jedna ku}a. Odseqene tri ku}e (Beograd 70-tih i Smederevo dve ku}e 80-tih)
Dilakovi – pripadaju rodu Baba Jawi}a. Wihov predak Cvetan, po kome se prezivaju Cvetkovi} i Cvetanovi}, uzeo je `enu od Dilinih u [ilovu i po wenom rodu potomci nazvani Dilakovi. Kod wih kru`i pri~a da je baba Jawa do{la kao devojka iz Kumanova za wihovog pretka u Bukovik, pa se po smrti mu`a preudala u Ropotovo, a otud sa sinom Perom preseqena u Gorwe Kusce. Slave sv. Jovana Krstiteqa.
Cvetkovi} – deset ku}a sa 54 ~lana (Dilakovi) iz roda Baba Jawi}i. Odseqena jedna ku}a (Bor 1980).
BENGINI – rod u selu koji se raselio, poreklom iz Pasjana. Naziv dobio po nekom dedi koga su zvali Benga. Slava je Sv. Andreja.
Vasiqkovi} – jedna ku}a prazna. Odseqene dve ku}e, jedna pre oko 50 godina sa 7-8 ~lanova (Markovac), a druga pre {est godina sa oko 10 ~lanova (okolina Ni{a).
BUGARI – rod doseqeni iz Bugarske ne{to posle Mar~i}a* (A.U). Kruna Deni} (76), me|utim, prenosi pri~u svekrve da je rod dobio naziv po Bugarki koja se (u)”dala” za wihovog pretka u ^orbinima, i da su Bugari nastali od ^orbinih sa kojima su u krvoj vezi, a ne obrnuto kako stoji u kwigama.* (A.U) Slava Sv. Dimitrije (Mitrovdan). Broj ku}a je stagnirao jer se ra|ala `enska deca.
Deni} – osam ku}a sa 33 ~lana. Odseqene ~etiri ku}e (Gra~anica 1982, Slovenija 1998, Kru{evac 2002. i Novi Sad 2003).
Dimi} – jedna ku}a. Odseqenih nema.
Petrovi} – jedna ku}a. Odseqena jedna (Gwilane oko 1956, prognana u Ni{ 1999)
VRAWCI – rod u selu, doseqeni iz vrawskog kraja pre 175 godina* (A.U) jer su tamo ubili nekog kom{iju, Srbina, pa su morali da be`e iz vrawskog sela Klenike, kako danas ka`u, najpre u Prilepnicu, pa u Gorwe Kusce. U Kusce do{li bra}a Zlatan i Stevan, ali se ovaj drugi preselio u susedno Mozgovo (Studeni Kladanac), a potom kao prizetko u Makre{ (Poto~ani). Slava Sv. Nikola.
Zlatanovi} – {est ku}a iz roda Vrawci. Odseqene tri ku}e u potrazi za poslom (V. Plana oko 1986).
Naskovi} – jedna ku}a. Odseqenih nema
Petrovi} – devet ku}a. Odseqene ~etiri ku}e (Kru{evac oko 1970, Aleksinac, dve 1985. i Smederevo 2002).
GILANCI – nisu rod. Ime po mestu odakle su do{li u selo i svaka ku}a ima svoju slavu. U selo, u blizini grada, gde su neki imali ro|a~ku vezu (tazbinu), do{li zbog pokretawa male ekonomije, vikenda i odmora, a posledwih godina iz bezbednosnih razloga.
Bivolarevi} – jedna ku}a sa 6 ~lanova. Do{ao iz Gwilana 1985. na kupqeno imawe. Poti~e iz poznatog roda Bivolarci. Slava Sv. \or|e.
Janci} – jedna ku}a podignuta 1982, porodica `ivela u Gwilanu, odakle je proterana 1999. Daqe poreklo iz Pasjana. Ku}a je prazna, vlasnik je retko dolazio.
Lazi} – jedna ku}a sa pet ~lanova. Do{ao iz Gwilana 1982, iz poznate porodice Lazi}, starinom iz Cernice. Na tastovom placu podigao ku}u, jer su u gradu bra}a (sedam) bili „u tesno“. Odseqen u Ni{ (1999).
Markovi} – jedna ku}a sa sedam ~lanova. Sagradio ku}u 1988. na tastovom placu jer je u gradu bilo “tesno”. Slave sv. Ran|ela. Odseqenih nema.
Raj~i} – dve ku}e sa pet ~lanova. Obe podignute na placevima svojih tastova (1985. radi nedeqnog (vikend) odmora, dok je porodica `ivela u gradu, odseqena u Ni{ 1999, i druga 1995. gde porodi~no `ivi). Slava Sv. Arhan|el.
DOLCI – malobrojni rod. Naziv po pretku koji je jedini u selu “~uvao sviwe u dolu po seoskim ornicama” i prozvali ga Dolac. Slave Sv. Jovana.
Cvetkovi} – tri ku}e iz roda Dolci. Odseqenih nema.
\or|evi} – jedna ku}a iz roda Dolci. Odseqenih nema.
DO[QACI – naziv po tome {to su u selo do{li iz drugih sredina. Pojedine porodice dobile naziv po selu odakle su do{le i oni ne pripadajui ovoj grupi, jer imaju svoj naziv.
Simi} – jedna ku}a sa 3 ~lana. Do{ao oko 1965. iz Bu{inca (Kosovska Kamenica) na kupqeno imawe i tu se o`enio. Slava sv. Jovan Krstiteq.
DRAGAN^ANI – dve ku}e iz roda No}ini, poreklom iz Bo`evca (mahala Trska). Bliski su Ma|erima, s kojima se “potucali” od sela do sela. U Kusce do{li iz Draganca pre 20 godina, i po tome ih zovu Dragan~ani, a ostale Dragan~ane zovu Ma|eri. Slave Sv. \or|ija.
Deki} – dve ku}e sa devet ~lanova. Odseqene dve ku}e (Kru{evac oko 1990).
ZUBINI – rod u selu. Starinom iz Prilepnice, odakle pobegli zbog zuluma pre oko 175 godina. Dve ku}e u isto vreme odbegle u Gwilane i one su zadr`ale staro prezime Zubi}, dok je jedna ku}a ostala u Prilepnici i ona se islamizovala u Zubake. Wen potomak Sabit, prodavac name{taja u Novoj robnoj ku}i u Gwilanu, sada pokojni, odr`avao kontakte sa srpskim potomcima roda i me|usobno se po{tovali i uva`avli po ro|a~koj liniji. Slave Sv. Nikolu.
Ivanovi} – {est ku}a iz roda Zubini. Odseqenih nema.
Risti} – jedan ku}a iz roda Zubini. Odseqenih nema.
KRCINI – rod u selu doseqen iz prilepskog kraja zajedno sa Qubi}ima* (A.U), prvim osniva~ima sela. Slave Svetog Ran|ija.
Deni} – {est ku}a. Odseqene tri ku}e (Makedonija dve oko 1960, Aleksinac 2003)
\or|evi} – tri ku}e sa 14 ~lanova u rodu Krcinih od dove|enog pastoraka. Predak iz roda Krcinih nije imao decu pa je 1945. uzeo `enu iz Bu{inca sa detetom. Slave dve slave godi{we: od roda Krcinih (Sv. Ran|ija) i svog roda iz Krive Reke (Sv. Jovana). Odseqenih nema.
Risti} – dve ku}e. Odseqenih nema.
Stevi} – jedna ku}a u rodu Krcinih od dove|enog sestri}a iz Pone{a 1940. koga je ujak posinio kao dete. Slave Sv. Ran|ija. To je slava Krcinih istovremeno i krsna slava roda iz Pone{a.
QUBI]I – prvodoseqeni rod u selo iz prilepskog kraja* (selo ^elopek) zajedno sa Krcinima i Ograkom. Ku}e im se nalaze u blizini `ive vode, {to zna~i da su pri doseqewu birali polo`aj. Rod je nazvan po Qubi, koji je do{ao u Kusce, dok je wegov brat Cvetan (Cvetanci, Cvetanovi}i) izabrao Gwilane, a tre}i brat Dila [ilovo (rod Dilini). Dve grane istog roda su Ja}imovi i Grakuqci. Mnogo druga~ijih prezimena u rodu (13) obja{wavaju ne samo ~uvawem uspomene na bli`eg pretka, nego da se prika`u kao izdr`avaoci i dobiju neke olak{ice. Rod ukupno ima 36 ku}a u selu sa 163 ~lana, odseqenih 19 ku}a sa 71 ~lanom. Slave sv. Ran|ija. Istu slavu slave Stojankini koja je dovela mu`a „na ku}u“ iz Bu{inca jer su na imawu Qubi}a, a u ovaj rod su dove|eni: Lepka na imawe ujaka Petra pre 70 godina, Stojadin iz roda Bugari da „~uva“ Cvetana i preudajom majka dovela Mladena iz Rajanovca. Jedan iz roda (Grakuqci), Lute, oti{ao na imawe svoje `ene iz roda Spasi}i, slavi sv. Ran|ija, a slavu Spasi}a obele`ava ve~erom.
Qubi}i
Vasi} - 5 ku}a sa 17 ~lanova. Odseqene 4 ku}e (Gwilane 1965, prognana u Beograd 1999, Ni{ 1999, [vajcarska 2000)
Dimi} – pet ku}a sa 28 ~lanova. Odseqene dve ku}e (Vrawe i Beograd 1999).
Ili} - 6 ku}a sa 16 ~lanova. Odseqene 4 ku}e sa 22 ~lana (Nema~ka 1978, Beograd-dve 1985, Vrawe 2001)
Jankovi} – 3 ku}e sa 19 ~lanova. Odseqena jedna ku}a ([vajcarska 2006).
Stanojevi} – jedna ku}a. Odseqene 2 ku}e (Nema~ka 1973, Holandija 1985).
Stojkovi} – 2 ku}e sa 15 ~lanova. Odseqenih nema.
Ceni} – 2 ku}e sa 8 ~lanova. Odseqenih nema.
Ja}imovi
Ja}imovi} – jedna ku}a. Odseqene 2 ku}e (Markovac 1975).
Stojanovi} – dve ku}e. Odseqene 3 ku}e (Beograd dve 1999, Ni{? 2005).
Grakuqci
Vasiqevi} – dve ku}e. Prezime po pretku Vasiqku. Odseqenih nema.
Vasiqkovi} – jedna ku}a. Prezime po istom pretku. Odseqenih nema.
Jankovi} – 5 ku}a sa 23 ~lana.Odseqena jedna ku}a (Kru{evac 1988).
Naskovi} – jedna ku}a. Odseqenih nema.
MAR^I]I – jedan od ve}ih rodova u selu doseqen ubrzo posle Qubi}a iz prilepskog kraja*. Tamo su ih “dirali”, pamti pri~awe svojih predaka 85-godi{wi Milorad Deni}, i tako “primorali da pobegnu”. Deda sada{weg starca, Maka, zamerio se Tur~inu zato {to mu “tepaja ~iv~iju Trajka” kad mu ovaj “sa gospodarskim bivolima izmutija vodu za ovce”, i kad ga Tur~in sa~ekao sa “matikom”, Maka mu pokazao altiju”, te se Tur~in povukao. Makin deda rekao: “Ne smev da ne uznev u ruke (da tuku i zlostavqaju) jer gi stra od nas, ali nekoga na{eg }e izedev (ubiju)”, pa su pomi{qali da “be`e u Srbiju” ali su ih preduhitrili Balkanski ratovi. Za vreme nema~ke okupacije (1941-1945) biv{i turski gospodari su ponovo do{li u selo i prema tapijama na zemqu od svakog seqaka uzimali ~etvrtinu za sebe i desetak za poqaka, anga`ovanog me|u Albancima. Iz ovog roda su nastali Rupini (po pretku koji je tra`io i otvarao rupe od krta – krtiwak), Ordanovi (po pretku Ordanu) i ^ukarci (po nekoj sna{ki iz istoimenog planinskog sela ili mahale) i bili veoma bogati. Dok su drugi ~obani jeli suvi kukuruzni hleb, predak Dima je za ovcama jeo beo hleb i sir, koji je davao ovcama, iako su mu gladni ~obani tra`ili da okuse. Sasvim osiroma{ili, momci ostajali neo`eweni i mnogi poumirali. Slave sv. Nikolu.
Arsi} – sedam ku}a iz roda Mar~i}a (Rupini). Odseqena jedna ku}a (Beograd 2000)
Deni} – 11 ku}a iz roda Mar~i}a. Odseqeno {est ku}a (Kru{evac 1985. i Nema~ka 1968), i ta porodica iz Nema~ke se vratila posle 30 godina.
Jovanovi} - jedna ku}a iz roda Mar~i}a. Odseqene tri ku}e ([vajcarska 1996. i 2001. dve).
Mar~i} – jedna ku}a, jedina koja nosi prezime svoga roda. Odseqeno pet ku}a.
Peri} – dve ku}e iz roda Mar~i}a. Odseqena jedna ku}a.
Petrovi} – pet ku}a iz roda Mar~i}a. Odseqenih nema.
Savi} – tri ku}e iz roda Mar~i}a (Ordanovi). Odseqene dve ku}e (Beograd 1980. i Jagodina 2000).
Stanojevi} – tri ku}e iz roda Mar~i}i (Rupini). Odseqenih nema.
Staji} – osam ku}a iz roda Mar~i}a. Odseqene dve ku}e (Beograd i [vajcarska (vratila se u Smed. Palanku).
Stojanovi} - jedna ku}a iz roda Mar~i}a (Rupini). Odseqene tri ku}e (Nema~ka 1975).
Stojkovi} - ~etiri ku}e iz roda Mar~i}a. Odseqene dve ku}e (Nema~ka 1995. i 2000).
Stoilkovi} - tri ku}e (^ukarci) i one odseqene (Smederevo i Makedonija-dve oko 1985), a u selu su ostali prazni domovi.
MAXERI – rod u selu. Naziv otuda {to se bra}a seqakala po selima i muhaxirskim zaseocima – iz Bo`evca (rod Bulanci) u Draganac, gde ih je povukla udata sestra u Tuturove, pa Kosa~a (Kolasti Laz), gde je jedan od bra}e, Zaka, dobio ~etiri hektara zemqe kao naknadu za rad na katastarskom premeravawu zemqi{ta, potom Gorwe Kusce. „Ovija moji bra}a nikako da se skrase na jednom mestu!“ – rekla je wihova sestra Savka. Wihov otac Orda (po kome se zovu Ordini) ubijen je „jer je davao leb komitama“, a majka Stana „pomagala manastir Draganac kao ba~ica“. Slave Sv. \or|ija.
Stojkovi} – sedam ku}a iz roda Maxeri. Odseqene ~etiri ku}e (Kru{evac 2000, tri ku}e iz zaseoka Kolasti Laz sa 11 ~lanova u leto 1999. kada su ku}e zapaqene – dve u Ni{ i ^uqkovci kod Bostana (Novo Brdo).
Jordanovi} – dve ku}e iz roda Maxeri. Odseqena jedna ku}a (V. Plana 2000).
MELCI – rod u selu doseqen pre oko 210 godina iz Melova (Jablanica) od kojih su postali Kocomanovi. Pobegli su od osvete jer su tamo ubili nekog Tur~ina* (A.U.). Druga grana istog roda naselila se u istoimenom zaseoku Melovci, dva kilometra severno od Gorweg Kusca. Slave Sv. Luku i po tome smatraju da su daqom starinom iz Crne Gore, ali i zato {to lepo pevaju. Danas u selu ima 18 ku}a sa 105 ~lanova, odseqene pet ku}e. U zaseoku ima 15 ku}a sa 68 ~lanova i ne{to vi{e odseqenih.
Vasi} – prazna ku}a u zaseoku Melovci. Odseqeno pet ku}a (Kragujevac oko 1980).
Jankovi} – tri ku}e u zaseoku Melovci sa 16 ~lanova. Odseqenih nema.
Jovanovi} – dve ku}e u zaseoku Melovci (jedna prazna). Odseqena jedna ku}a (Francuska oko 1970).
Mitrovi} – tri ku}e u zaseoku Melovci. Odseqene tri ku}e (Smederevo dve ku}e 1979. i 1999, ^a~ak 2000).
Miti} – do{ao iz Tankosi}a na `eninu ku}u, na imawu svoga tasta u rodu Melci. Slavi sv. Arhan|ela, slavu svojih predaka iz Tankosi}a, ali prigodno obele`ava i sv. Luku.
Nikoli} – u selu nema ku}a. Pripadaju rodu Melci. Odseqena jedna (Beograd oko 1975).
Pavi} - ~etiri ku}e sa 31 ~lanom u rodu Melci. Odseqene ~etiri ku}e (Hrvatska 1950, Sombor i Beograd 1995.u vreme „Oluje“ pobegle iz Hrvatske, i Beograd 1975).
Risti} - ~etiri ku}e u zaseoku Melovci. Odseqene isto toliko (Nema~ka 1970, Smederevo 1970. i 1999, Kragujevac 1975, Majdanpek 1980).
Staji} – tri ku}e u zaseoku Melovci. Odseqene ~etiri (Smed. Palanka i Vrawe oko 1980, Kru{evac oko 1990).
Stojanovi} – dve ku}e u rodu Melci. Jedna odseqena (Nema~ka oko 1982).
Todorovi} – pet ku}a sa 31 ~lanom u rodu Melci. Odseqenih nema.
Trajkovi} – prazna ku}a u zaseoku Melovci. Odseqena jedna ku}a (Beograd 1975).
Filipovi} – {est ku}a sa 30 ~lanova u rodu Melci. Odseqena jedna ku}a (Nema~ka oko 1985).
Kocomanovi - rod u selu koji je postao od Melovaca, poreklom i starinom kao Melovci. Ima {est ku}a sa 28 ~lanova i nema odseqenih. Slave Sv. Luku i po tome dr`e, bez vaqane osnove, da su daqom starinom iz Crne Gore.
Kocomanovi} – {est ku}a sa 28 ~lanova. Odseqenih nema.
MIQKOVI – rod u selu nazvan po pretku Miqku (do{ao iz prilepskog kraja u Gorwe Kusce ubrzo posle Qubi}a) i od wega je i prezime Miqkovi}, dok se wegova bra}a, u isto vreme doseqavawa, nastanili kao Sekulci u Ajnovce (Kriva reka) i oni su zadr`ali staro pezime Sekuli}. Radi se, dakle, o istom rodu u dva sela, koji su s vremena na vreme imali kontakte. Slave sv. Nikolu.
Vlajkovi} – dve ku}e. Odseqenih nema.
Miqkovi} – jedna ku}a. Odseqene ~etiri ku}e (St. Pazova-Stari Belanovci 1973. dve i 1999. dve). Prezime po pretku Miqku koji je do{ao iz prilepskog kraja.
Nikoli} – tri ku}e. Odseqena jedna ku}a (Nema~ka 1998). Prezime Nikoli} je preuzeo Stanko, ranije Miqkovi}, zbog skupqawa oru`ja 1946. godine. Kad ga pitali: “Jesi li ti Stanko Miqkovi}?”, odgovorio da nije, kako bi prikrio pi{toq donet iz nema~kog zarobqeni{tva. Pi{toq je, ipak morao predati, ali se spasio od batinawa, jer ih stvarno nije izlagao za prezime.
Trajkovi} – {est ku}a. Odseqeno osam ku}a (Smederevo tri ku}e 1970. i 1982, Pr~ilovica kod Aleksinca tri 1969. i [vajcarska 1990).
MOZGOV^ANI – po selu Mozgovu, severno od Gorweg Kusca. Najve}i broj do{ao posle uvo|ewa protektorata UN na Kosovu i Metohiji jer tamo nisu bili sigurni i selo im je upaqeno. Me|usobno se dr`e za krvno srodstvo.
Maksimovi} – jedna ku}a “Mozgov~ani” po Mozgovu odakle su do{li 1999. pre paqewa sela. Starinom su iz severne Albanije (Qum Kula). Slave Sv. Ran|ija. Odseqenih nema.
Risti} – jedna ku}a “Mozgov~ani” po selu predaka, starinom iz Draganca, iz Mozgova oti{la za Aleksinac, a otud u Gorwe Kusce 1985. Slava Sv. Ran|ija. Nisu u krvom srodstvu sa Mozgov~anima, ali se do skoro nisu me|usobno uzimali.
Stojanovi} – jedna ku}a, izgra|ena 1996, naseqena 1999, kada su napustili Mozgovo posle paqewa sela, daqom starinom iz okoline Vrawa. Slave Svetevra~ (Sveti Vra~i). Odseqena jedna ku}a (Kru{evac 2000).
Stojkovi} – dve ku}e “Mozgov~ana” sa 15 ~lanova. Do{li iz Mozgova 1985. na nasle|eno imawe po{to su o~uvali Du{anovog oca Damwana. Pre toga bili u Dragancu, “lutali po selima” u potrazi za poslom jer su bili siroma{ni. Slave Sv. Ran|ija. Odseqenih nema.
Tasi} – tri ku}e “Mozgov~ana” po selu odakle su do{li, starinom kao kod Maksimovi}a. Slava sv. Nikola.
OGRAKOVI – rod u selu. Do{li iz prilepskog kraja sa prvim doseqeni~kim rodovima, „jer je tamo bilo malo zemqe, a mnogo bra}e“. Jedan oti{ao u Sijarinsku bawu, drugi u Vladovo (@egra), a tre}i u Kusce. „Ramno“ Kosovo je „nudilo zemqu“, gde su tako|e radili kao ~iv~ije. Lako se pomerali jer su `iveli u ku}ama „na podvale“ (drvene grede). Turski gospodari nisu dozvoqavali da grade ku}e sa temeqom. Rod je nazvan po selu ranijeg porekla Grahovu. Ne znaju da ka`u gde se nalazi to selo, pa pomiwu Rusiju. Nazivaju ih Ivanovci po pretku Ivanu i Rip~e po dedi Stojanu. Taj Stojan je, vrativ{i se iz vodenice sa torbom riba, zatekao turskog gospodara kako sedi uz oxak kod wegove prelepe `ene, pa qubomoran odgovori srdito na Tur~inovo pitawe da je „nafa}ao ribe u strniku dok su pasle“. Tur~in se pohvali pred svojima kako ima ~iv~iju koji ume da „fa}a ribe po strnike“, i kad je shvatio da je nasamaren, qut je dojahao iz Pri{tine da ubije Stojana. Stojan je jedva spasio `ivu glavu i dobio nadimak Rip~e. Slave sv. Nikolu.
Paunovi} – tri ku}e iz roda Ograkovi. Odseqena jedna ku}a (Nema~ka oko 1970).
Stojanovi} – tri ku}e iz roda Ograkovi. Odseqene dve ku}e (Nema~ka 1997. i Smederevo 1999).
OSMANAINI – rod u selu blizak Tuturcima, a preko wih i Bugarima i ^orbinima. Isto lice kumuje i Tuturcima i Osmanaima. Ne zna se odakle su do{li. Predak Trajko, kao marqiv sluga dobio od Osman-bega ~etiri hektara najboqe zemqe, i po darodavcu nazvan rod. Nu|ena mu i tapija na zemqu za par volova, radi “alala”, ali `ena mu Vetka se protivila da daju volove jer se bli`io propast Turske carevine. Bogatstvo je propalo i postali su sirotiwe i nesre}nici, a rod sveden na par qudi. Tri ~lana su nastradala: u Nato bombardovawu, pri rastrojstvu posle rata u Hrvatskoj i utapawem u seoskom bazenu.
Cvetanovi} – tri ku}e iz roda Osmanaini. Slave Sv. Dimitrija (Mitrovdan). Odseqena jedna ku}a kao prizetko u Malo Ropotovo 1982.
Trajkovi} – jedna ku}a. Odseqenih nema.
Anti} (ro|. Trajkovi}) – jedna ku}a iz nekog roda u Rumenki, posle smrti mu`a vratila se sa sinom u ku}u svog oca, u rod Osmanaini i slavi sv. Dimitrija (Mitrovdan).
PA[I]I – rod u selu dobio naziv, ka`e predawe, zbog poklona od deset hektara na brdu Kamen, koje je turski pa{a tapijom u~inio Aleksi po wegovom dolasku iz Raniluga (pre oko 180 godina) “jer ima ~etiri sina”, kada ga je Aleksa udostojio da mu, po wegovom zahtevu, donese sa tog brda ~etiri kola kamewa za zidawe. Ro|aci sa Lukarcima u Ranilugu, jer imaju istog kuma. Slave Sv. Minu.
Aleksi} – deset ku}a sa 51 ~lanom. Odseqene tri ku}e (Nema~ka oko 1972. i Smederevo dve ku}e 1985)
\or|evi} – jedna ku}a iz roda Pa{i}a. Odseqenih nema.
Ivanovi} – dve ku}e iz roda Pa{i}a. Odseqenih nema.
Nikoli} – 11 ku}a sa 40 ~lanova. Odseqene ~etiri ku}e (Beograd 1982, Vel. Plana i Ni{ - Mramor 2002, Grocka 2003)
Pa{i} – jedna ku}a sa starim prezimenom iz roda Pa{i}a. Odseqenih nema.
Senti} – jedna ku}a iz roda Pa{i}a. Odseqene dve ku}e (Slovenija-Maribor oko 1955)
PRIJAKOVCI – rod u selu. Drugi naziv Prijakov~iki. Naziv po mestu Prijakovcu (Prekovcu) kod Novog Brda, odakle su do{li, ka`u, 1812. godine*(A.U pi{e oko 1870). Turski aga ih je, kao ~if~ije, razmestio u Gorwe Kusce kada je pro{irio posed. Slave Sv. Petku kao i neke ku}e u Prekovcu koje slabo znaju i ne dr`e ih za rod. Jednu granu ovog roda zovu Filini, po Fili koji je sa Jovom do{ao u Kusce, a po Jovinom unuku Simi drugu granu roda Simini, ~iji sin Tasa je ro|en 1870, a drugi sin je zarad trgovine oti{ao u Kolole~, pa u Dobro~ane i kona~no u Klokot, gde i danas ima potomke.
Filini
Ili} – u selu nema ku}a. Jedna ku}a odseqena (neko selo kod Kru{evca).
Trajkovi} – tri ku}e. Odseqene dve ku}e (Aleksinac i Kwa`evac).
Filipovi} – jedna ku}a. Odseqene dve ku}e (Beograd 1985. i Kru{evac 1999).
Cvetkovi} – dve ku}e. Odseqenih nema.
Simini
Simi} – {est ku}a iz roda Prijakovci. Po pretku Simi zovu se i Simini, od koga im i prezime. Slava Sv. Petka. Odseqena jedna ku}a (Beograd 1963).
PRILEP^ANI - po selu Prilepnici, isto~no od Gorweg Kusca, odakle su do{li 1979. na kupqeno imawe zbog {klovawa dece, jer se nastava u Prilepnici vr{i na albanskom, a u susednom Kmetovcu je ukinuta na srpskom za vi{e razrede. Pripadaju grani Petkovi (druga grana Zakini). Kao rod Uro{evi do{li u Prilepnicu 1912. iz Rajanovca, daqom starinom iz Velike Ho~e. Iz ovog roda je akademik Atanasije Uro{evi}. Slave S. Nikolu.
Deni} – tri ku}e sa 19 ~lanova. Naziv “Prilep~ani” po selu Prilepnici odakle su do{li 1979. iz poznatog roda Uro{evi. Slave Sv. Nikolu. Odseqenih nema.
SPASI]I – ve}i rod u selu sa 23 ku}e i oko sto ~lanova. Doseqenici su nepoznatog porekla*. Ne znaju da li su im preci bilo {ta govorili o poreklu. Od wih su postali Conini, verovatno po nekom Coni i Ke`ini. Slava sv. \or|e Alempija.
Arsi} – jedna ku}a iz roda Spasi}a. Odseqena jedna ku}a ([vajcarska 2000).
Deni} – dve ku}e iz roda Spasi}a. Odseqene dve ku}e (Resavica 1975. i Markovac 1985)
Pavi} - dve ku}e iz roda Spasi}a. Ne zna se odakle su do{li. Odseqene dve ku}e (Smederevo i Jagodina 2002).
Risti} – devet ku}a iz roda Spasi}a. Odseqene tri ku}e (Markovac 1975, Vrawe-dve 1975. i 1980).
Stankovi} - ~etiri ku}e iz roda Spasi}a. Odseqenih nema.
Todorovi} – dve ku}e iz roda Spasi}a. Odseqenih nema.
Coni} – pet ku}a iz roda Spasi}a. Odseqena jedna ku}a (Luksemburg 1999).
STAVRINI – naziv po Stavri iz roda [iqci i po `enskoj liniji imaju veze sa [iqcima, mada pripadajau drugom rodu iz Koreti{ta, odakle su “dove|eni”. Stavrina }erka Savka, udata u Koreti{te, vratila se sa sinovima u o~evu ku}u. Wen mu` Trajko, posle trogodi{weg slu`ewa kraqeve vojske zapao je u petogodi{we nema~ko zarobqeni{tvo za vreme Drugog svetskog rata i posle rata, o`eniv{i se Nemicom, tamo i ostao, gde je i umro. U svoj rod Savka donela prezime i krsnu slavu svoga odbeglog mu`a (sv. Arhan|ela), ali su weni potomci nazvani po wenom ocu Stavri (Stavrini) jer su uhlebqeni na wegovom imawu, ali ne slave i wegovu slavu.
Simi} – tri ku}e. Slava Sv. Ran|ija, jer su “dove|eni”, sem jedne ku}e koja slavi Sv. Nikolu, u spomen na dedu Stavru, na ~ijem imawu se uba{tinili. Odseqenih nema.
TUTUROVI – rod u selu, nazivaju ga i Tuturci. Dr`e da su ro|aci Bugarima, tj. ^orbinima, jer se s wima i ovi sa ovima ne `ene i udaju. Neki smatraju da su do{li iz Draganca u Kusce, ako su pritom u Draganac naseqeni kad i Bugari u Kuscu.Slave Sv. Dimitrija (Mitrovdan).
Cvetkovi} – {est ku}a sa 27 ~lanova. Odseqene tri ku}e (Kragujevac 1978, Novi Sad 2003. i Prokupqe 2005)
FR]KOVI – jedan od mawih rodova. Nisu sigurni da li je wihovo poreklo iz prilepskog kraja, ili se pomiwe taj kraj zato {to su mnogi rodovi do{li otuda. Oko 1970. godine Pr}kovi iz Tetova su, tragom svog porekla, koje – po wima - vodi od Kusca, do{li u selo i dokumentovano tvrdili da su na{li rodbinu ne kriju}i sre}u. Tada{wi predak \or|e se upla{io da nisu do{li po imetak, pa je negirao vezu, pozvaju}i se na izjave svojih predaka i vi|enih seqana. Ubrzo se uverio da nemaju lo{e namere, dobili su bogate poklone, jer se Pr}kovi obogatili radom u Nema~koj odakle su dobili i zeta. Posle par obostranih poseta Fr}kovi i Pr}kovi su zbog rascepa zemqe imali slabe kontakte.
Poseta nije razjasnila da li su preci i{li preko Kusca u Tetovo ili preko Tetova u Kusce, ako im je poreklo iz Prilepa.
Zafirovi} – jedna ku}a. Do{ao u rod Fr}kovi na `eninu ku}u iz Carevca (Kosovska Kamenica) 1975. Ku}a slavi dve slave sv. \or|a i sv. Nikolu. Odseqene dve ku}e (Nema~ka 1988. i Kru{evac 1990).
Petrovi} – dve ku}e iz roda Fr}kovi. Slava sv. \or|e. Odseqene tri ku}e (Nema~ka, Ni{ i Kru{evac oko 1990).
Stankovi} – dve ku}e sa 11 ~lanova. Odseqena jedna ku}a ([vajcarska 1991).
^OKI]I – rod u selu. [est ku}e do{le iz prilepskog kraja „ubrzo posle Qubi}a, Krcinih i Ograka“ koliko ih i danas ima. Rod se nije {irio gotovo tri veka zbog toga {to se ve}inom ra|ala `enska deca, a mu{ka ~esto umirala. Na wihovom trlu u Ovnarniku, isto~no od sela, sa konacima za qude i torovima za stoku, 12 devojaka je radilo jer nije bilo mu{kih, i svaka je imala, pri~aju, po jednu kobilu za jahawe kada skupqaju stoku sa pa{e. Prilikom udaje odnosile su kobilu i wive kao miraz. Kad nai|e mu{ki potomak, otkupqivao je te wive koje i danas zovu imenima tada{wih mira`xika – Talkina wiva, Matkina wiva ... kako se imawe ne bi sasvim osulo. „Ra{~epi `ensko dete, da ga nema!“ – govorio je u o~ajawu predak (J)Ordan jer se „napatio zbog miraza“, i doveo je sinovca na imawu jer nije imao mu{ku decu. Ne veruju u „prokletije“ jer se nije pri~alo da je neki predak u~inio greh, ali „treba se pla{iti i od blagoslova, a kamoli od kletve“, ka`u. Danas najstariji u rodu, 82-godi{wi Jovan se uzda u sina, jedinca me|u ~etiri sestre, i wegove potomke. Slave Sv. Nikolu.
Kosti} – tri ku}e sa 18 ~lanova iz roda ^oki}a. Nema odseqenih.
Trajkovi} – jedna ku}a iz roda ^oki}a. Odseqene dve ku}e (Kru{evac oko 1980).
\or|evi} – dve ku}e iz roda ^oki}a. Odseqena jedna ku}a (Australija 1988).
^ORBINI – rod u Gorwem Kuscu postao od roda Bugari, doseqeni iz Bugarske ne{to posle Mar~i}a*(A.U.). Ime dobili, ka`u u rodu, po nekom malom pretku koji, dok je ~uvao ovce, stariji ov~ar ga svakog dana zapitkivao {ta su ru~ali, a on je uvek odgovarao: “^orbu!” – “Pa ti si ~orbin!”. Slave svetog Dimitriju (Mitrovdan). Danas ima osam ku}a sa 52 ~lana, odseqene ~etiri ku}e (19 ~lanova) i pet prezimena:
Vasi} – dve ku}e iz roda ^orbini. Odseqena jedna ku}a (Nema~ka oko 1975).
Jani}ijevi} – jedna ku}a iz roda ^orbini. Odseqenih nema.
Mili} – jedna ku}a iz roda ^orbini. Odseqene tri ku}e (Smederevo-Soponica oko 1970, Vlasotince oko 1975. i Mladenovac 1999).
Na~i} – tri ku}e sa 20 ~lanova iz roda ^orbini. Odeseqih nema.
Risti} – jedna ku}a iz roda ^orbini. Odseqenih nema.
XAVEROVI – mali rod nazvan po turskom gospodaru Xaferu kod koga su slu`ili kao ~iv~ije i smatrani wegovim vlasni{tvom. Ima dve ku}e i slave Sv. Nikolu. Ve}ina ~lanova je odseqeno.
Nisi} - dve ku}e sa deset ~lanova. Odseqene dve ku}e (Ka~arevo kod Pan~eva oko 1956).?
Nikoli} -
[IQCI – rod u selu po popu iz Raniluga koji se samovoqnio raspopio da bi se o`enio drugom `enom sa detetom za koju se ne zna je li bila u braku, udovica ili razvedena. Da bi tamo izbegao porugu (pogrdno ga zvali „{iqko“ i „{iqokuran“) do{ao u Kusce pre oko 160 godina. Od dove|enog pastorka (veruju da je iz najja~eg roda Lukarci u Ranilugu), ka`u, nastala je familija Pa{i}i**, koji sa Lukarcima slave istu slavu. Od roda [iqci su nastali Dimirovi i Ka~akovi. Slave Sv. Nikolu. Kad je pop umro, zbog ogre{ewa o verske kanone, sahrawen je van grobqa. Nedavno je taj potes pripojen grobqu radi pro{irewa.
\or|evi} – {est ku}a iz roda [iqci sa 24 ~lana. Slava Sv. Nikola. Odseqene ~etiri ku}e (Gwilane tri ku}e od 1963 - dve se vratile u selo na staru ku}u posle martovskog nasiqa 2004, Leskovac 2003)
Dimirci
Dimirci – rod u selu ime dobio po bahatom pretku, koji je pio i svirao kafal, prkosio, psovao i tukao qude. Tako je “tepao dete na Grkuqku” pa ga detetova majka grdila “Bre, Dimiru jedan!” po nekom Demiru iz grada, uo~qivom odrpanku, razvratniku i silexiji. Po drugoj pri~i neki predak je nosio {iroke pantalone kao dimije, a po tre}oj neki je bio dobar kova~ - dimir (po turskom). Po predawu pobegli iz pirotskog kraja kada je do{ao red da devojka iz wihove ku}e dvori turskog agu cele no}i. Ona je plakala i wen brat je, nose}i ve~eru, poneo skrivenu kuburu. Do{li su u susednu Stra`u, pa u Stani{or i potom u Gorwe Kusce, u ku}u Qubi}a. Kasnije se pomerili, zbog imawa, na potes Barica. Slave Sv. Nikolu.
Anti} – 16 ku}a iz roda Dimirci. Odseqeno pet ku}a ([vajcarska 1990, [vedska, Podgorica 1998, Prokupqe i Ni{ 1999).
Mladenovi} – dve ku}e iz roda Dimirci. Odseqene tri ku}e (Kraqevo 1985, [vajacarska 2001. i Ni{ 2002)
Staji} – do{ao iz Pone{a na `eninu ku}u u rod Demirci. Slavi i sv. Nikolu i sv. Petku, za{titnicu svoga doma iz Pone{a. Odseqena jedna ku}a (Nema~ka 1985).
Ka~akovi
Ka~akovi – rod u selu nastao od [iqce. Naziv po pretku Stanku koji je odbegao iz sela (postao ka~ak) po{to je ubio budu}eg zeta Petka iz roda Qubi}a, za koga je pobegla wegova sestra bez znawa porodice. Tri dana pre svadbe on mu sa bra}om i jednim drugarom uhvati psa u kqusu. Uz to ga izazovu da „ako je mu`“ ode i oslobodi psa koji je kev~ao, i kad je visoki i sna`ni Petko zakora~io plot da spasi psa, oni ga obore pucwem iz pu{ke. Stanko odbegne u ka~ake, iako se nije znalo ko je pucao izme|u bra}e i drugara Cike. Dugo se krio u {umi i potom pre{ao granicu. Posle pet-{est godina vratio se u selo. Turske vlasti i rodbina ubijenog su smatrali da je odmetni{tvom izdr`ao kaznu. On je preko granice stekao bogatstvo (radio kao pekar u Vrawu) te po povratku u selo kupio ku}u i wive. Otac ga je izuzeo od imetka za kaznu, osim {to mu je dao jedno lojze. Po Stanku ka~aku wegove potomke nazovu ka~akovima.
Stankovi} – pet ku}a iz roda [iqci (Ka~akovi). Slava Sv. Nikola. Odseqenih nema.
Zakqu~na razmatrawa
Selo Gorwe Kusce je formirano pre oko 300 godina na ~ifluku turskog gospodara od wegovih ~iv~ija, Srba. Do danas je prolazilo te{ke faze razvoja. Bedni polo`aj pod Turskom i stradawa za vreme ratnih okupacija ostavili su tragove. Posle Drugog svetskog rata, uporedo sa razvojem, odvijao se tihi proces iseqavawa zbog etni~kog pritiska, koji se, kako smo videli iz na{ih istra`ivawa, poja~avao u dva maha, posebno u minulih sedam godina od uvo|ewa protektorata UN na Kosovu i Metohiji.
Sve `iteqe sela najvi{e mu~i politi~ka neizvesnost. Oni se svakodnevno u jednoj od pedesetak seoskih prodavnica, ili nekoliko desetina uslu`nih radwi i kioska, gde se okupqaju, pitaju: [ta }e biti sa nama?“
Te{ko je odgovoriti na to pitawe. Mi }emo se u zakqu~ivawu pozvati na tokove iseqavawa stanovni{tva ovoga sela u minulih pet decenija, obuhva}ena na{im onomasti~kim istra`ivawima, koja najboqe reflektuju politi~ko stawe, pa i ovo najnovije pod protektoratom UN.
Na prvi pogled se zapa`a (iz tabele) da je iseqena 187 ku}a sa preko 800 stanovnika, koja su se u novoj sredini natalitetom verovatno udvostru~ila. To zna~i da je jo{ jedno Gorwe Kusce, veli~ine sada{weg sela, rasprskano po srbijanskim mestima, daleko od rodnog ogwi{ta. Najvi{e je odseqenih u periodu od 1975. do 1990. (16,50 % od ukupnog broja ku}a u selu) nakon demonstracija Albanaca od 1981. i 1988. godine, kao i od dolaska Unmika na Kosovu (isti procenat), jer je ova uprava UN dozvolila razne zlo~ine i zlodela nad Srbima. Migracije Ku{~ana do 1975. godine tako|e nisu zanemarqive (11,51 %), uslovqene uzastopnim demonstracijama Albanaca iz 1968. i 1971. godine, ali i prvim organizovanim zapo{qavawem radnika u inostranstvu. Ovaj proces je jewavao u periodu od 1990. do 1999. godine (3,66 % od ukupnog broja ku}a u selu) kada su Srbi bili za{ti}eni od etni~kih pritisaka, a wihovo zapo{qavawe udvostru~eno po{to su Albanci gotovo kolektino napustili radna mesta u fabrikama. Odlazak me{tana u inostranstvo iznosio je 2,35 % od ukupnog broja ku}a, osim u periodu 1990 – 1999. kada je pao na gotovo polovinu (1,30%).
Dakle, i u najte`im periodima, koji su, nadamo se, iza nas, iseqavawe nije prelazilo 15 – 16 % od ukupnog broja srpskih domova. To je podno{qiv procenat koji bitnije ne uti~e na veli~inu sela, utoliko pre {to se odnosi na du`i period od 10 ili 20 godina. Srbi su svikli na te{ka vremena kroz kakva su prolazili i wihovi preci, a, eto, danas i oni prolaze. Tako|e su tradicionalno trpeqivi, a ~vrsti na svome, izdr`qivi, a ponosni - poneti sna`nim kosovskim duhom koji im daje snagu. Op{ti zakqu~ak je da je opstanak Gorweg Kusca izvestan na ovoj lokaciji, uprkos gorkoj istini da je preko 20 srpskih sela u
Kosovskom Pomoravqu upaqeno i prognano 1999. godine. Ali, jedan korak daqe od golog opstanka, a to je razvoj sela i wegova perspektiva, umnogome zavisi od stepena bezbednosti i slobode kretawa
qudi i robe, kao i od za{tite qudskih i etni~kih prava Srba, pa i wihovo pravo vladavine sobom.
ГОРЊЕ КУСЦЕ
(ОНОМАСТИКА
2006.
| 