Рат Сицилијанске вечерње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
'''Рат сицилијанског вечерња ''' ([[1282]].-[[1302]].) представља рат, који је започео [[1282]]. побуном ( званом [[Сицилијанско вечерње]] ) против Карла I Анжувинца, а завршио је [[1302]]. миром у Калтабелоти. Рат се одигравао на [[Сицилија|Сицилији]], [[Каталонија|Каталонији]] и још неким деловима западног Медитерана. С једне стране у рату учествује краљ Арагона, а са друге стране [[Карло I Анжувинац]], његов син [[Карло II Напуљски]], краљеви Француске и папа.
 
== Позадина Сицилијанске вечерње ==
 
[[Слика:Francesco Hayez 023.jpg|мини|300п|десно|'''Сицилијанско вечерње''' , слика из 1846 .]]
 
{{Посебан чланак|Сицилијанско вечерње}}
 
На ускршњи понедељак [[30. март]]а [[1282]]. у једној цркви на периферији [[Палермо|Палерма]] управо током вечерње молитве започела је побуна названа [[Сицилијанско вечерње]]. Тачни догађаји који су довели до Вечерња нису најбоље познати, али сви различити описи тога догађаја спомињу да су Французи напастовали или провоцирали сицилијанске жене. Тај догађај је разљутио Сицилијанце, који су после тога током 6 седмица побили 4.000 Француза на Сицилији. У то време краљ Сицилије је био [[Карло I Анжувинац]], који је владао Сицилијом уз помоћ Француза, на које је народ Сицилије био веома киван. Французи су били озлоглашени, јер су лоше поступали са локалним становништвом. Народ је поштедео само неколико Француза, који су били познати по добром понашању.
 
[[Месина]] се задња побунила [[28. април]]а [[1282]]. Побуну су потпиривали и представници Педра III Арагонског као наследника Манфреда Сицилијанског. [[Педро III Арагонски]] је бесуспешно покушао да добије подршку Византије.
 
== Арагонска инвазија Италије ==
 
[[Слика:Arrivo aragonesi.jpg|мини|360п|Педро III Арагонски искрцава се на Сицилији]]
 
Убрзо после побуне, Сицилијанци се обраћају [[Педро III Арагонски|Педру III Арагонском]] да им помогне да се ослободе француске власти, оличене у [[Анжувинци]]ма. При томе му нуде круну Сицилије, што је Педро прихватио. Папа Мартин одбија да помогне Сицилијанцима, а пубуњеникепобуњенике је чак екскомуницирао.
 
[[Карло I Анжувинац]] је прикупио војску у [[Калабрија|Калабрији]], искрцао се крај Месине и започео опсаду. Петар III Арагонски се искрцао [[30. август]]а [[1282]]. крај Трапана и умарширао је у [[Палермо]], а [[4. септембар|4. септембра]] прихваћен је од Сицилијанаца као владар. До краја октобра протерали су снаге Карла Анжувинца. Папа је на то екскомуницирао арагонског краља [[Педро III Арагонски|Педра III Арагонског]] и лишио га краљевства.
 
Педро се искрцава у [[Калабрија|Калабрији]], где до фебруара [[1283]]. заузима већину калабријске обале. Карло I Анжувинац је био очајан па је понудио Педру Арагонском да реше сукоб двобојем њих двојице. Педро Арагонски је то прихватио. Дуел је био предвиђен за 1. јун у Бордоу, а судија је требао бити енглески краљ [[Едвард I]]. Едвард I је одбио да учествује у свему томе, тако да се двобој никад није одржао. [[Педро III Арагонски]] се због невоља у Арагону вратио у Шпанију, оставивши представнике да управљају Сицилијом у његово име.
Бордоу, а судија је требао бити енглески краљ [[Едвард I]]. Едвард I је одбио да учествује у свему томе, тако да се двобој никад није одржао. [[Педро III Арагонски]] се због невоља у Арагону вратио у Шпанију, оставивши представнике да управљају Сицилијом у његово име.
 
Док је Педро III Арагонски био у Шпанији каталонски адмирал [[Руђер де Љурија]] је наставио са ратом на југу Италије. Јаком флотом разарао је калабријску обалу. Руђер де Љурија) је заузео [[Малта|Малту]] и победио је анжувинско-провансалску флоту у [[битка код Малте|бици код Малте]].
Руђеро је затим уништио готово целу анжувинску флоту. [[Карло II Напуљски]] је заробљен заједно са 42 брода. Карло I Анжувинац је умро [[1285]], а рат у Италији је убрзо заустављен, јер су недостајале вође. Иако му је главни противник Карло II Напуљски био заробљен, Педро Арагонски се суочавао са новом претњом - [[Арагонски крсташки рат|Арагонским крсташким ратом]].
 
== Арагонски крсташки рат ==
 
==Арагонски крсташки рат==
{{Посебан чланак|Арагонски крсташки рат}}
 
Линија 38 ⟶ 40:
Педро III Арагонски је умро [[2. новембар|2. новембра]] [[1285]]. Уговором из Тараскона [[1291]]. Арагон и службено припада Педрову наследнику [[Алфонсо III Арагонски|Алфонсу III Арагонском]], а црква укида забрану и екскомуникацију.
 
== Сицилија против Напуља и Арагона ==
 
Уговором из Тараскона окончао се рат са Арагоном. Арагон је наследио [[Алфонсо III Арагонски]], који исто брзо умире, па Алфонсов брат [[Ђауме I Сицилијански ]] уједињује два краљевства: [[Арагон]] и [[Сицилија|Сицилију]]. Ђауме I Сицилијански је потписао [[1295]]. уговор у Анањију са папом, по коме Сицилију предаје папама. Папа предаје Сицилију Карлу II Напуљском. Сицилијанци и син Педра Арагонског [[Федерико III Сицилијански]] не прихватају тај договор. Сицилијанци проглашавају Федерика III Сицилијанског краљем. Поново избија рат арагонске Сицилије и анжувинског [[Напуљско краљевство|Напуљског краљевства]].
 
Линија 47 ⟶ 50:
 
По захтеву папе Карло III Валоа се искрцава [[1302]]. на Сицилији. [[Куга]] му је десетковала војску, па је био принуђен да моли за мир.
[[Мир у Калтабелоти]] је склопљен [[19. август|19. августа]] [[1302]]. По томе мировном споразуму [[Федерико III Сицилијански]] је признат за краља Сицилије. [[Карло II Напуљски]] је признат као краљ Напуљске краљевине. Током [[1303]] папа је ратификовао тај споразум, а споразум је учвршћен удајом Карлове ћерке за Федерика III Сицилијанског.
 
 
[[Мир у Калтабелоти]] је склопљен [[19. август|19. августа]] [[1302]]. По томе мировном споразуму [[Федерико III Сицилијански]] је признат за краља Сицилије. [[Карло II Напуљски]] је признат као краљ Напуљске краљевине. Током [[1303]], папа је ратификовао тај споразум, а споразум је учвршћен удајом Карлове ћерке за Федерика III Сицилијанског.
 
[[Категорија:Историја Арагона]]