Западни раскол — разлика између измена

[[Слика:Great schism 1378 1417-C2.jpg|мини|300п|Историјска мапа поделе католичке цркве током западне шизме]]

 

 

Кад је Гргур XI умро окупљени кардинали су бирали новог папу. Грађани Рима су се побунили, јер су се бојали да ће кардинали изабрати Француза за папу. Већина кардинала су били [[Французи]], јер су једно време папе били Французи. Под притиском руље кардинали бирају [[1378]]. Талијана Урбана VI.

 

Нови папа се замера кардиналима, па се кардинали премештају из Рима у Фонди, где изабиру [[20. септембар|20. септембра]] [[1378]]. ривалског папу Клемента VII.

Клемент VII успоставља своје седиште поново у [[Авињон]]у.

 

Католичка црква се нашла у великим невољама. Дотад су постојали антипапе, тј папе изабране ривалским фракцијама. Сада су први пут обојица папа изабрани од легитимних лидера цркве, тј од кардинала. Владари по Европи су требали одабрати којега папу да подржавају.

Авињонског папу су подржали: [[Француска]],[[Арагон]], [[Кастиља]], [[Кипар]], [[Бургундија]], [[Савоја]], [[Напуљ]] и [[Шкотска]].

Националне и фракцијске поделе помогле су да шизма преживи почетне папе који су започели са шизмом. Одржавала су се два седишта католичке цркве. Један у [[Рим]]у, а други у [[Авињон]]у.

 

Одржан је црквени концил у Пизи [[1408]]. са намером да се реши спор, па они изабиру трећег папу, антипапу Александра V. Њега наслеђује антипапа Јован XXIII.

 

Коначно на концилу у Констанци [[1417]]. Јован XXIII и Бенедикт XIII су свргнути, а Гргур XII даје оставку, тако да је изабран јединствени нови папа [[Мартин V]] и тиме је окончана западна шизма. На тај начин је линија [[папа]] из Рима призната као легитимна линија. Отада је проглашено да црквени концил не може сменити папу. Избор папе може поништити једино сам папа.

 

[[Категорија:Римокатолицизам]]