Друштво српске словесности — разлика између измена

'''Друштво Србске Словесности''' основано је [[19. новембар|19/7. новембра]] [[1841]], а то је својим печатом и потписом потврдио [[кнез Михаило]]. Његови оснивачи били су [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]; први чланови, осим њих: [[Димитрије Исајловић]], [[Стефан Марковић]], [[Јован Стејић]], [[Димитрије Тирол]], [[Сима Милутиновић]] и [[Исидор Стојановић]]. — Задатак друштва био је: Ширење наука на [[српски језик|српском језику]] и усавршавање српског народног језика. — Одмах у почетку Д. С. С. покушало је да реши тада још нерешено питање правописа, и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут аугуста 1842, због нереда у земљи, и настављен је тек аугуста 1844. Отада је Д. С. С. радило на »Језикословном Речнику« и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на Речнику, — нарочито због протеста [[Вук Караџић|Вука Караџића]]. После тога Д. С. С. радило је на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге, од [[1846]] издавало је Гласник Д. С. С., издало је неколико популарних књига и сарађивао је у скидању забране Вуковог правописа. Поред тога Д. С. С. покушавало је у неколико махова да уради и неколико крупнијих послова (оснивање [[Народна библиотека|Народне Библиотеке]] и Музеја, општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије Наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада. — Д. С. С. укинуо је кнез Михаило [[27. јануар]]а [[1864]], због сукоба између друштва и министра Просвете, поводом бирања Гарибалдија, Чернишевског и Герцена за чланове друштва.<br>

»Kада се са дистанце од 160 година осмотре историјски услови у којима је оно настало, развијало се и радило, види се да је дало велики допринос депровинцијализацији и европеизацији наше науке. Друштво је учинило прве кораке у нашем научном повезивању с познатим научницима и научним средиштима Европе и, испуњавајући своје научне, културно-историјске и националне задатке, за собом је оставило неизбрисиве трагове« ([[Василије Крестић]]).<br>