Савјет безбједности Руске Федерације — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
== Положај и овлашћења ==
 
Законодавна одлука о оснивању Савјета безбједности је била донијета истовремено са установљавањем мјеста предсједника РСФСР: законима »О предсједнику РСФСР« од 24. априла 1991. и одговарајућим измјенама у Уставу од 24. маја 1991. године. [[25. јул]]а [[1991]]. године формирана је припремна комисија за оснивање Савјета безбједности. Положај Савјета безбједности и поредак његовог формирања је био установљен Законом РФ »О безбједности« од 5. марта 1992. године. У вези са ступањем на снагу новог Устава положај савјета се морао опредјелити федералним законом.
 
После доношења Закона РФ »О безбједности« од 3. јуна 1992. године, указом [[Предсједник Руске Федерације|предсједника Руске Федерације]] је био основан Савјет безбједности Руске Федерације и донесена је прва уредба о њему.
 
Пуни назив:
* Савјет безбједности РСФСР (август - децембаравгуст—децембар [[1991]]);
* Савјет за послове федерације и територије ([[25. децембар]] [[1991]] - [[3. април]] [[1992]])
* Савјет безбједности Руске Федерације (од [[3. април]]а [[1992]]).
 
Основни документ који опредјељује положај Савјета безбједности је ''Уредба о Савјету безбједности Руске ФедерацијФедерације''е, која је потврђена указом предсједника Руске Федерације бр. 726 од 7. јуна 2004. године.
 
У складу са законом из 1992. године, засједања Савјета безбједности редовно се одржавају најмање једанпут на мјесец, а у ванредном случају могу се одржавати и више пута. [[Предсједник Руске Федерације]] предсједава Савјетом безбједности и разматра питања која се пред њим претресају. Помаже му [[Секретар Савјета безбједности Руске Федерације|секретар Савјета безбједности]].
 
Савјет безбједности Руске Федерације разматра важније документе и питања унутрашње и спољне политике Руске Федерације у области обезбјеђивања националне безбједности:
Поредак формирања Савјета безбједности утврђује [[предсједник Руске Федерације]] у складу са Уставом и законом Руске Федерације »О безбедности«. Сталне чланове и чланове Савјета безбједности именује предсједник Руске Федерације - предсједник Савјета безбједности. Њему је непосредно потчињен [[Секретар Савјета безбједности Руске Федерације|секретар Савјета безбједности]] који обезбеђује рад Савјета безбједности, руководи његовим апаратом и одржава радна савјетовања са члановима Савјета безбједности. О осталим питањима дјелатности Савјета безбједности одлучује [[предсједник Руске Федерације]].
 
Од [[31. јул]]а [[1996]]. године до данас стални чланови Савјета безбједности именују се по личној основи (а не по дужности) и њих је шест: предсједник Руске Федерације (предсједник Савјета безбједности), [[Премијер Русије|предсједник Владе Руске Федерације]], [[Секретар Савјета безбједности Руске Федерације|секретар Савјета безбједности]], министар иностраних послова, министар одбране, директор [[Федерална служба безбједности Руске Федерације|Федералне службе безбједности]]. Одлуке Савјета безбједности по важнијим питањима потврђује [[предсједник Руске Федерације]] указом, а друге одлуке чине протоколе. Број несталних чланова Савјета безбједности је био од седам (лето [[1996]]) па до деветнаест ([[2001]] - [[2002]]). Они имају само право савјетодавног гласа на засједањима.
 
== Руководство апарата ==