Марко Витрувије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Допуна података.
Ред 1:
'''Марко Витрувије Полио''' ({{Јез-ит|Marcus Vitruvius Pollio}}) (живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је [[Римско царство|римски]] писац, [[архитектура|архитекта]] и [[инжењерство|инжењер]] и аутор славног римског архитектонског трактата „''De architectura, libri decem''“ (ОДесет књига о архитектури).
 
Врло мало је познато из његовог живота, осим оного што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о [[Октавијан Август|Августу]] и да је трактат писан око [[27.]] године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме [[Јулије Цезар|Јулија Цезара]]. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи [[Фано]]).
 
Трактат „''О архитектури''“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих [[Грци|грчких]] архитектиархитеката, каонпр. што јена [[Хермоген]]у. ПокриваРасправља о скоро свакисваком аспектаспекту архитектуре, а подијељен је у десет томовапоглавља: [[урбанизам|планирање града]], [[грађевински материјали]], изградња [[грчки храм|храмова]] и употреба грчких редова, [[цивилно грађевинарство]] ([[позориште (грађевина)|позоришта]], [[јавна бања|бање]]), приватне грађевине, [[декорација]] пода и зидова, [[хидраулика]] и цивилне и војне машине.
 
== Преводи Витрувијевог дела на српски језик ==
Витрувијево дело ''Десет књига по архитектури'' први пут је преведено на српски 1951. Преводилац је био Матија Лопац, а иѕдавач „Свјетлост“ из Сарајева. Исти издавач је објавио дело и 1990. године. Београдски издавач „Грађевинска књига“ објавио је, у преводу Ренате Јадрешин-Милић, три издања: 2000, 2003, и 2006., а београдски Завод за иѕдавање уџбеника, у преводу Зоје Бојић, своје издање 2009. године.
 
{{DEFAULTSORT:Витрувије, Марко}}