Иво Куртовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправка <references/> у {{напомене}}
мНема описа измене
Ред 2:
[[Слика:PavleBeljanskiNoviSad.jpg|300п|десно|мини|Зграда Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду]]
 
'''Иво Куртовић''' ( *[[1910.]] [[Супетар]] на [[Брач]]у—†у — †[[1972.]] [[Београд]]), [[архитекта]], редовни [[професор]] [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонског факултета у Београду]], један од најзначајнијих архитеката у [[СФР Југославија |СФР Југославији]]. Пореклом је [[Хрват]] — оточанин. Већи део свога живота провео је радећи у [[Београд]]у, али је задржао свој хрватски језик и карактеристичан нагласак.
 
Брачанин Иво Куртовић је архитекта који је након студија у Загребу и завршетка студија у Београду остварио многа велика остварења од којих се истичу пројекти за [[Збирка Павла Бељанског |Збирку Павла Бељанског]] у [[Нови Сад |Новом Саду]] зграду Спољнотрговинске коморе у Кнез-Михајловој улулици, зграду [[Народна библиотека Србије |Нове библиотеке ]] обе у Београду коју је и извео и завршио у потпуности по својим пројектима од идејног до пројеката ентеријера непосредно пре своје смрти.
 
Функционални склоп зграде библиотеке, која је вероватно његово највеће дело, је постављен са намером да задовољи основне принципе добро организоване зграде библиотеке: јасну одељеност основних функционалних група и брзи транспорт библиотечког материјала до корисника. Пошто је завршио идејни пројекат за зграду библиотеке Иво Куртовић је обишао све велике библиотеке у свету. У решењу су уочљиве су три основне групе: складишта, читалачки део и радни тракт. Објекат је фунционално, структурно и ликовно расчлањем на два основна волумена спојена везним делом и у оквиру модуларно расчлањене љуштуре формиран је живи и флексебилнифлексибилни простор за развијање сваке од функција. Зграда Народне библиотеке је незаобилазан објекат у Београду због значаја институције за културу и због смирености, ритма и мере којима се одликује архитектонско решење, доносећи одјек традиције у себи.
 
Својим делима дао је велики допринос развоју архитектуре и архитектонске мисли [[20. век]]а и сматрао је и увек наглашавао да [[архитектура]] није [[наука]], нити [[уметност]]
по свим дилемама далида ли се архитектура сматра науком или је она уметност већ је једноставно архитектура.<ref name="ПРЕ">'' проф. Арх. [[Иво Куртовић]] Атеље и предавања на Архитектонском факултету из библиотека [[Београд]] [[1971]]./[[1972.|72.]]''</ref>
 
У младости Куртовић се успешно бавио кошарком а играо је и столнистони тенис.
 
У младости Куртовић се успешно бавио кошарком а играо је и столни тенис.
== Референце ==
{{напомене}}
 
== Литература ==
#''Enciklopedija likovnih umjetnosti'', L.Z. FNRJ, [[Zagreb]], [[1969.]]
#''Mala prosvetinaProsvetina enciklopedija'', [[Beograd]], [[1959.]]
 
== Спољашње везе ==
*[http://www.rastko.org.yu/isk/isk_16_c.html Новија српска архитектура], Ивица Млађеновић]
{{клица-арх}}
 
{{DEFAULTSORT:Куртовић, Иво}}
 
Линија 29 ⟶ 31:
[[Категорија:Архитекте]]
[[Категорија:Српски архитекти]]
[[Категорија:ХрватскеХрватски архитектеархитекти]]
[[Категорија:Професори београдског универзитета]]