Кретјен де Троа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: af, ca, cy, eo, fi, gl, he, hu, ja, la, nl, no, pl, pt, sv, th |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Кретјен де Троа''' (Chretien de Troyes) је један од највећих [[француска књижевност|француских средњовековних писаца]] и први који је изашао из таме анонимности. О његовом животу се мало зна. Претпоставља се да је рођен [[1135]]. године, а књижевно је био активан од око [[1160]]. до [[1190]]. године. Имао је солидно образовање, бавио се превођењем и прерађивањем латинских текстова, највише [[Овидије|Овидија]]. Био је чест гост [[средњовековни дворови|дворова]] [[Марија Шампањска|Марије Шампањске]] и [[Филип Фландријски|грофа Филипа Фландријског]].
== Изгубљени првенац ==
После превода и прерада Овидија, овај образовани дворски писац, написао је неколико [[роман|романа]] од којих нису сви сачувани. Зна се да је наипсао једну повест о [[Тристан и Изолда|Тристану и Изолди]], али је она изгубљена.
== Ерек и Енида ==
Други Кретјенов роман, '''Ерек и Енида''' (fr. Erec et Enide), иако, као и други његови романи, [[куртоазија|куртоазан]] по општем духу, није типичан. Жена (Енида) игра подређену улогу. Роман третира проблем брачне љубави и задовољстава брачног живота с једне стране, а са друге, вршења [[витез|витешких]] дужности. Ако жена и пријатности које она пружа могу у извесним тренуцима учинити да витеза обузме антивитешко расположење, узвишеност карактера супружника и њихова међусобна љубав могу да ускладе те две привидно супротне тежње. Енида је посумњала у Ереково витешство, а он у њену љубав, али после заједничких искушења у борбама у којима Енида прати свог мужа, они се показују достојни једно другог. Овај [[куртоазни роман]] у исти мах је и слављење брачне љубави.
== Клижес ==
Роман '''Клижес''' (fr. Cliges) има два јасно одвојена дела. У првом делу се причају доживљаји младог цариградског кнеза Александра који долази на двор [[краљ Артур|краља Артура]] и тамо се заљубљује у лепу Соредамор. Назван је и „''антитристан''“, јер се у његовом другом делу, у коме се прича о Александровом сину Клижесу, Алис жени девојком (Fenice) с којом се његов синовац, млади јунак Клижес, воли. Насупрот Изолди она одбија сваки компромис и дељење тела и душе између мужа и љубавника. У овом роману жена има веома активну улогу, све главне иницијативе су у њеним рукама.
== Ланселот или витез с колицима ==
| |||