Данијел Бернули — разлика између измена
Нема описа измене |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 16. фебруар 2006. у 15:34
Данијел Бернули (9. фебруар 1700.-17. март 1782.) - швајцарски лекар, физичар и математичар. Син Јохана Бернулија и братанац Јакоба Бернулија. Стицао је знања из математике и природних наука, предавао је математику, анатомију, ботанику и физику. Био је пријатељ Леонарда Ојлера, заједно су сарађивали на више поља математике и физике (десет пута су заједно поделили годишњу награду Академије наука у Паризу). Различити проблеми које је покушавао да разреши (теорија еластичности, механика таласа) нагнали су га да развије такав математички апарат као што су диференцијалне једначине и низови. Сарађивао је исто тако и са Жаном ле Рон Даламбером у заједничкој студији о вибрирајућим струнама. Био је први који је употребио симбол (А.Ѕ.) да би означио функцију arc sinus.
Провео је неколико година као професор математике у Санкт Петербургу, али највећи део његове научне каријере се одвијао на универзитету у Базелу где је држао предавања из медицине, астрономије и филозофије. Био је, баш и као његов отац, члан Академије наука у Паризу, Лондону, Берлину и Санкт Петербургу.
Објавио је 1738:
• своје дело Хидродинамика у коме је изнео основну теорему механике флуида која данас носи његово име: Бернулијева теорема
• и »Теорију о мерењу ризика«, у којој је тзв. Парадокс из Санкт Петербурга - који се касније изродио у расправу између њега и његовог брата Николаса - урадио темељ економској теорији корисности
Публикације
У свом делу Хидродинамика, он истиче значај принципа о одржању енергије, и износи прве елементе кинетичке теорије гасова. Гасовити молекули у побуђеном стању, које је утолико јаче изражено уколико је виши притисак, ударају о унутрашње зидове посуде у којој се налазе; укупни притисак представља резултанту тих појединачних удара. У том делу су исто тако изнети и радови о таласима, као и о вибријајућим струнама.