Википедија

Кретјен де Троа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Кретјен де Троа''' (''Chretien de Troyes'') је један од највећих [[француска књижевност|француских средњовековних писаца]] и први који је изашао из таме анонимности. О његовом животу се мало зна. Претпоставља се да је рођен [[1135]]. године, а књижевно је био активан од око [[1160]]. до [[1190]]. године. Имао је солидно образовање, бавио се превођењем и прерађивањем латинских текстова, највише [[Овидије|Овидија]]. Био је чест гост [[средњовековни дворови|дворова]] [[Марија Шампањска|Марије Шампањске]] и [[Филип Фландријски|грофа Филипа Фландријског]].
 
 
Ред 8:
== Ерек и Енида ==
 
Други Кретјенов роман, '''Ерек и Енида''' (fr. ''Erec et Enide''), иако, као и други његови романи, [[куртоазија|куртоазан]] по општем духу, није типичан. Жена (Енида) игра подређену улогу. Роман третира проблем брачне љубави и задовољстава брачног живота с једне стране, а са друге, вршења [[витез|витешких]] дужности. Ако жена и пријатности које она пружа могу у извесним тренуцима учинити да витеза обузме антивитешко расположење, узвишеност карактера супружника и њихова међусобна љубав могу да ускладе те две привидно супротне тежње. Енида је посумњала у Ереково витешство, а он у њену љубав, али после заједничких искушења у борбама у којима Енида прати свог мужа, они се показују достојни једно другог. Овај [[куртоазни роман]] у исти мах је и слављење брачне љубави.
 
== Клижес ==
 
Роман '''Клижес''' (fr. ''Cliges'') има два јасно одвојена дела. У првом делу се причају доживљаји младог цариградског кнеза Александра који долази на двор [[краљ Артур|краља Артура]] и тамо се заљубљује у лепу Соредамор. Назван је и „''антитристан''“, јер се у његовом другом делу, у коме се прича о Александровом сину Клижесу, Алис жени девојком ('''Fenice''') с којом се његов синовац, млади јунак Клижес, воли. Насупрот Изолди она одбија сваки компромис и дељење тела и душе између мужа и љубавника. У овом роману жена има веома активну улогу, све главне иницијативе су у њеним рукама.
 
== Ланселот или витез с колицима ==
 
По налогу Марије Шампањске Кретјен пише роман '''Ланселот или витез с колицима''' (fr. ''Lancelot ou le chevalier a la charette''), чији је предмет љубав витеза [[Ланселот|Ланселота]] према краљици [[Гиневра|Гиневри]] (Genievre), Артуровој жени. У овом роману Кретјен љубав доводи до [[пароксизам|пароксизма]], потчињеност дами иде до безумног робовања, а њен [[култ]] превазилази најватреније обожавање религиозних вредности. Основни [[мотив]] романа је избављење из ропства отете краљице у коме Ланселот учествује заједно са другим витезовима. Надимак садржан у наслову потиче од јунаковог пењања на колица која вози један кепец. Изгубивши коња, приморан је да се послужи тим „недостојним“ превозним средством како би што пре дошао до краљице која и сама гаји ватрену љубав према свом обожаваоцу. Али, пошто је и за тренутак оклевао да, противно витешком поносу, то уради , Ланселот навлачи на себе краљичин гнев. Кретјен, у дотадашњим романима [[апологета]] чисте брачне љубави, у овом роману прави искорак у другу тематику, што није одговарало његовим склоностима. Роман је наставио да дорађује један Кретјенов ученик.
 
== Ивен или Витез с лавом ==
 
И у роману '''Ивен или Витез с лавом''' (fr. [[Ivain ou Le Chevalier au Lion]]) Кретјен третира један врло стар мотив: задобијање љубави удовице побеђеног ратника. Као у Ереку и Ениди опевана је брачна љубав, само што у овом роману јунак запоставља жену у корист витешких пустоловина. Храбрим и корисним подвизима Ивен ипак поново задобија наклоност своје супруге Лаудине. Занимљив је и један реалистични детаљ, дат кроз опис [[ткање|ткачких]] радница које раде у беди и понижењу, што показује да Кретјен био свестан и наличја тадашњег живота. Други наслов романа дат је по верном лаву кога је Ивен спасао од змије и који га свуда прати.
 
== Прича о Гралу ==
 
Причом о Гралу или романом '''Персевал''', како се чешће назива, Кретјен потпуно прелази у подручје [[мистика|мистике]]. Овим делом започео је циклус о светом [[Грал|Гралу]] и о његовом тражењу, пуном мистичне симболике. Овоземљске тежње јунака прелазе у други план у корист надземаљских, а лик идеалног витеза добија још једну, нову, [[спиритуалност|спиритуалну]] димензију. Персевал на крају не долази до циља, јер ни он није потпуно чист (у хришћанском схватању чистоте од греха), али он читаоцу показује модел религиозно и морално оплемењеног и продуховљеног витеза. Овај недовршени роман наставио је, између осталих, [[Робер де Барон]], а касније се јављају и прозне прераде.
 
== Опште одлике Кретјеновог стваралаштва ==
 
Кретјенови романи су мешавина занимљивог , пустоловног, фантастичног и мистериозног, са великим интересовањем за човека, његову судбину и људске односе. Иако стил није лишен баналности, он има лакоће у добром смислу, има отмености и складности. Кретјен де Троа поседује снажну уобразиљу, смисао за посматрање и за реалност, па су неки ликови из његових романа постали универзални типови: ''Ивен'', ''Ланселот'', ''Говен'', ''Персевал''.
 
 
== Пријем Кретјена код савременика ==
 
Успех Кретјена де Троа био је огроман. Писци, музичари и други уметници инспирисали су се његовим делом, а већ од [[13. век|13. века]] често је превођен у европским земљама. Иако Кретјенов стил није увек лишен баналности, он има лакоће у позитивном смислу, отмености и складности.
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кретјен_де_Троа”