Википедија

Хоенштауфен — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{Радови у току}}
[[Слика:Armoiries_Famille_Hohenstaufen.svg|мини|десно|Грб династије Хоенштауфен]]
[[Слика:Armoiries_Famille_Hohenstaufen.svg|мини|Грб династије Хоенштауфен]]
 
Владарска кућа '''Хоенштауфен''' ({{језЈез-нем|Hohenstaufen}}) је династија [[Краљ Немачке|краљева Немачке]], [[цар Светог римског царства|Светихцарева римскихСветог цареваримског царства]] и војвода Швапске. Хоенштауфовци су [[1194]]. постали краљеви [[Сицилија|Сицилије]]. Њихово право име је Штауфен од њихова замка у Швапској . Династија се понекад назива и швапска династија.
 
== Владари Немачке ==
Када је [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрик V]] као задњи члан Салијске династије умро без мушких наследника постојала је неизвесност око наследника. Фридрик и [[Конрад III]] су као мушки Штауфени представљали унуке [[Хенрик IV, цар Светог римског царства|Хенрика IV]] и нећаке [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрика V]]. После смрти [[Лотар III|Лотара III]] [[1137]]. [[Конрад III]] је постао [[краљ Немачке]].
===[[Фридрих Барбароса]] ===
Други Хоенштауфовски владар је био [[Фридрих Барбароса]] ([[1152]].-[[1190]].). Борио се током читавог периода своје власти да поврати моћ и престиж монархије, али није имао великог успеха. Током периода [[Борба за инвеституру|борбе за инвеституру]] краљеви су имали много мања средства од цркве у Немачкој. С друге стране војводе су ојачале, тако да је [[Фридрих Барбароса]] био принуђен да у Италији налази средства потребна да би повратио краљевску моћ у Немачкој.
 
Када је [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрик V]] као задњи члан Салијске династије умро без мушких наследника постојала је неизвесност око наследника. Фридрик и [[Конрад III]] су као мушки Штауфени представљали унуке [[Хенрик IV, цар Светог римског царства|Хенрика IV]] и нећаке [[Хенрик V, цар Светог римског царства|Хенрика V]]. После смрти [[Лотар III|Лотара III]] [[1137]]. [[Конрад III]] је постао [[краљ Немачке]].
Фридрих Барбароса је био цар, коме деценије сталног ратовања у Италији нису доносили битне резултате. Папе и просперитетни градови-државе северне Италије су били традиционални непријатељи, али царска доминација и опасност ујединила их је против Барбаросе. Под водством папе Александра III формира се коалиција против Фридриха Барбаросе. [[Ломбардски савез]] побеђује Фридриха Барбаросу, тако да је био принуђен да склопи споразум са папом, по коме признаје папску државу, а папа признаје Барбаросу за цара.
 
=== Фридрих Барбароса ===
 
Други Хоенштауфовски владар је био [[Фридрих Барбароса]] ([[1152]]—[[1190]]). Борио се током читавог периода своје власти да поврати моћ и престиж монархије, али није имао великог успеха. Током периода [[Борба за инвеституру|борбе за инвеституру]] краљеви су имали много мања средства од цркве у Немачкој. С друге стране војводе су ојачале, тако да је [[Фридрих Барбароса]] био принуђен да у Италији налази средства потребна да би повратио краљевску моћ у Немачкој.
 
Фридрих Барбароса је био цар, коме деценије сталног ратовања у Италији нису доносили битне резултате. Папе и просперитетни градови-државе северне Италије су били традиционални непријатељи, али царска доминација и опасност ујединила их је против Барбаросе. Под водством папе Александра III формира се коалиција против Фридриха Барбаросе. [[Ломбардски савез]] побеђује Фридриха Барбаросу, тако да је био принуђен да склопи споразум са папом, по коме признаје папску државу, а папа признаје Барбаросу за цара.
Са Ломбардском лигом се и даље борио, док им није признао [[1183]]. права да бирају своју градску власт. По повратку у Немачку Барбароса је уништио свог главног непријатеља [[Хенрик Лав|Хенрика Лава]], члана Велф фамилије.
 
Током Барбаросина боравка у Италији немачки кнежеви су постајали јачи и започели су успешну колонизацију словенских земаља. Многи Немци се насељавају на Истоку привучени нижим порезима и другим давањима. Словенско становништво је убијено или истерано.
Због те колонизације царство се повећава и у његов састав улазе [[Померанија]],[[Шлеска]], [[Бохемија]] и [[Моравска]]. Убрзање економског живота повећало је број градова, а градови добијају све већи значај. Током тог периода замкови и дворови постају центри културе. Дотад су то били само манастири. Из те дворске културе настају највећа дела немачке средњевековне кљижевностикњижевности, као што су [[Тристан]], [[Парсивал]] и [[Нибелунзи]].
 
[[Нибелунзи]].
[[Слика:Hohenstaufen-1905.jpg|мини|]]
===Хенрик VI постаје краљ Сицилије===
Барбароса је умро [[1190]]. на крсташком походу, а наслеђује га [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] ([[1190]].-[[1197]].). Хенрик VI постаје краљ Сицилије. [[Сицилија]] и Италија су биле јак извор прихода за немачке краљеве. Освајајући Сицилију Хенрик VI је постао најмоћнији краљ Европе и Медитерана. Хенрик VI није успио да постигне да је царска круна наследна. Ипак успева да постигне да се [[119]]6 потврди да ће његов син [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] добити немачку круну. Вратио се у Италију, где је био толико моћан, да је могао ујединити Италију. Умро је од маларије [[1197]]. на Сицилији.
 
=== Хенрик VI постаје краљ Сицилије ===
===Раздобље два краља ===
Пошто је био јак отпор избору трогодишњег детета [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] као краља, дечаков стриц [[Филип Швапски]] пристаје да буде краљ. Изабран је [[1198]]. Друге фракције су изабрале кандидата династије Велф [[Отон IV|Отона IV]] као антикраља. Отон IV је био син [[Хенрик Лав|Хенрика Лава]]. Уследио је грађански рат. [[Филип Швапски]] умало није победио у том рату, али убијен је [[1208]]. Отон IV тада постаје једини краљ, али поражен је од Француза у великој [[битка код Бовина|бици код Бовина]] [[1214]].
Фридрих II се вратио [[1212]]. у Немачку и постаје краљ [[1215]].
 
Барбароса је умро [[1190]]. на крсташком походу, а наслеђује га [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] ([[1190]]—[[1197]]). Хенрик VI постаје краљ Сицилије. [[Сицилија]] и Италија су биле јак извор прихода за немачке краљеве. Освајајући Сицилију, Хенрик VI је постао најмоћнији краљ Европе и Медитерана. Хенрик VI није успио да постигне да је царска круна наследна. Ипак успева да постигне да се [[1196]]. потврди да ће његов син [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] добити немачку круну. Вратио се у Италију, где је био толико моћан, да је могао ујединити Италију. Умро је од маларије [[1197]]. на Сицилији.
===Фридрих II ===
[[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] ([[1215]].-[[1250]].) је током своје власти јако мало боравио у Немачкој. Зато је учинио велике концесије немачком племству. Царски статут из [[1232]]. немачким кнежевима даје велику независност, толико да су готово постали краљеви. Свештенство је такође постало моћније. Иако је [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] био један од најенергичнијих и најспособнијих владара средњег века, није чинио ништа да Немачка буде уједињенија. После његове владавине локални владари су имали много више овласти него пре њега.
 
=== Раздобље два краља ===
=== Политичка фрагментација Немачке ===
Када је умро Фридрих II, у Немачкој је остало јако мало централне власти. Велики међупериод ([[1256]].-[[1273]].) је био период анархије , када није било цара, а немачки кнежеви су се мећусобно борили након смрти [[Конрад IV|Конрада IV]] [[1254]]. Током тог периода племство је отело од већ окрњене царске власти још више овлаштења. Ипак племство није стварало независне државе. Бринули су се о својим наследницима и стварали су све већи број имања, али имања су била све мања. Створила се класа службеника, а многи су добили наследна права. Ти трендови доприносили су политичкој фрагментацији Немачке.
 
Пошто је био јак отпор избору трогодишњег детета [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] као краља, дечаков стриц [[Филип Швапски]] пристаје да буде краљ. Изабран је [[1198]]. године. Друге фракције су изабрале кандидата династије Велф [[Отон IV|Отона IV]] као антикраља. Отон IV је био син [[Хенрик Лав|Хенрика Лава]]. Уследио је грађански рат. [[Филип Швапски]] умало није победио у том рату, али убијен је [[1208]]. године. Отон IV тада постаје једини краљ, али поражен је од Француза у великој [[битка код Бовина|бици код Бовина]] [[1214]]. године.
=== Пораст становништва и трговине ===
Фридрих II се вратио [[1212]]. у Немачку и постаје краљ [[1215]]. године.
Упркос политичком хаосу евидентан је пораст становништва од 8 милиона 1200. до 14 милиона 1300. Број градова се повећао десет пута. Најурбанизиранија подручја су била на југу и западу. Градови су развијали известан ступањ независности, али многи су били потчињени цару или локалном владару. Наставила се колонизација према истоку. Колонизацију је предводио [[Тевтонски ред]]. Немачки трговци почињу интензивну трговину на Балтику. Ту се посебно истиче [[Ханза]].
 
=== Фридрих II ===
==Чланови Хоенштауфен династије==
 
===цареви Светог римског царства и краљеви Немачке===
[[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] ([[1215]]—[[1250]]) је током своје власти јако мало боравио у Немачкој. Зато је учинио велике концесије немачком племству. Царски статут из [[1232]]. немачким кнежевима даје велику независност, толико да су готово постали краљеви. Свештенство је такође постало моћније. Иако је [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] био један од најенергичнијих и најспособнијих владара средњег века, није чинио ништа да Немачка буде уједињена. После његове владавине локални владари су имали много више овлашћења него пре њега.
*[[Конрад III]] , краљ 1138-1152
 
*[[Фридрих Барбароса]] краљ 1152- 1190, цар 1155 - 1190
=== Политичка фрагментација Немачке ===
*[[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] краљ 1190- 1197, цар 1191 - 1197
 
*[[Филип Швапски]] краљ 1198-1208
Када је умро Фридрих II, у Немачкој је остало јако мало централне власти. Велики међупериод ([[1256]]—[[1273]]) је био период анархије, када није било цара, а немачки кнежеви су се мећусобно борили након смрти [[Конрад IV|Конрада IV]] [[1254]]. године. Током тог периода племство је отело од већ окрњене царске власти још више овлашћења. Ипак племство није стварало независне државе. Бринули су се о својим наследницима и стварали су све већи број имања, али имања су била све мања. Створила се класа службеника, а многи су добили наследна права. Ти трендови доприносили су политичкој фрагментацији Немачке.
*[[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] краљ 1208-1250, цар 1220 - 1250
 
*[[Конрад IV]] краљ 1237-1254 (под очевом влашћу до 1250)
=== Пораст становништва и трговине ===
 
Упркос политичком хаосу евидентан је пораст становништва од 8 милиона 1200. до 14 милиона 1300. Број градова се повећао десет пута. Најурбанизованија подручја су била на југу и западу. Градови су развијали известан степен независности, али многи су били потчињени цару или локалном владару. Наставила се колонизација према истоку. Колонизацију је предводио [[Тевтонски ред]]. Немачки трговци почињу интензивну трговину на Балтику. Ту се посебно истиче [[Ханза]].
 
== Чланови Хоенштауфен династије ==
=== Цареви Светог римског царства и краљеви Немачке ===
 
* [[Конрад III]] , краљ 1138-1152
* [[Фридрих Барбароса]] краљ 1152- 1190, цар 1155 - 1190
* [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] краљ 1190- 1197, цар 1191 - 1197
* [[Филип Швапски]] краљ 1198-1208
* [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] краљ 1208-1250, цар 1220 - 1250
* [[Конрад IV]] краљ 1237-1254 (под очевом влашћу до 1250)
 
Конрад III и Конрад IV нису никад били крунисани цареви. После 20 година међупериода Хабзбург постаје први краљ.
===Краљеви Сицилије ===
*[[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] 1194.-1197.
*[[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] 1198.-1250.
**[[Хенрик VII Немачки|Хенрик VII]] 1212.-1217.
*[[Конрад IV]] 1250.-1254.
*([[Конрадин]] 1254.-1258/1268.)
*[[Манфред Сицилијански]] 1258.-1266.
 
=== Краљеви Сицилије ===
===Војводе Швапске===
 
*[[Фридрих I Швапски]] , војвода од Швапске 1079.-1105.
* [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] 1194.-1197.
*[[Фридрих II Швапски]] , војвода од Швапске 1105.-1147.
* [[Фридрих I Барбароса]] (Фридрих III Швапски) (1147.-1152.) II, краљ и цар Светог римског царства|Фридрих II]] 1198.-1250.
** [[Хенрик VII Немачки|Хенрик VII]] 1212.-1217.
*[[Фридрих IV Швапски]] , војвода од Швапске 1152.-1167.
* [[Конрад IV]] 1250.-1254.
*[[Фридрих V Швапски]] , војвода од Швапске 1167.1170.
* ([[Конрадин]] 1254.-1258/1268.)
*[[Фридрих VI Швапски]] , војвода од Швапске 1170.-1191.
* [[Манфред Сицилијански]] 1258.-1266.
*[[Конрад II Швапски]] , војвода од Швапске 1191.-1196.
 
*[[Филип Швапски]] 1196.-1208. , краљ 1198.
=== Војводе Швапске ===
*[[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] 1212.-1216. , краљ и цар Светог римског царства
 
*[[Хенрик VII Немачки|Хенрик VII]] 1216.-1235. , краљ Сицилије
* [[Фридрих I Швапски]] , војвода од Швапске 1079.-1105.
*[[Конрад IV]] 1235.-1254. , краљ
* [[Фридрих II Швапски]] , војвода од Швапске 1105.-1147.
*[[Конрадин]] 1254.-1268.
* [[Фридрих I Барбароса]] (Фридрих III Швапски) (1147.-1152.) , краљ и цар Светог римског царства
* [[Фридрих IV Швапски]] , војвода од Швапске 1152.-1167.
* [[Фридрих V Швапски]] , војвода од Швапске 1167.1170.
* [[Фридрих VI Швапски]] , војвода од Швапске 1170.-1191.
* [[Конрад II Швапски]] , војвода од Швапске 1191.-1196.
* [[Филип Швапски]] 1196.-1208. , краљ 1198.
* [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] 1212.-1216. , краљ и цар Светог римског царства
* [[Хенрик VII Немачки|Хенрик VII]] 1216.-1235. , краљ Сицилије
* [[Конрад IV]] 1235.-1254. , краљ
* [[Конрадин]] 1254.-1268.
 
[[Категорија:Династије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хоенштауфен”