Тресет — разлика између измена

4.289 бајтова додато ,  пре 11 година
нема резимеа измене
м (сређивање)
[[Слика:peat artisanal exploitation2.jpg|150п|десно]]
'''Тресет''' је врста [[тло|тла]] које настаје у [[влажним стаништима|влажним стаништима]] умереног [[клима|климатског појаса]], таложењем и делимичним распадањем [[биљке|биљног]] материјала. Велике наслаге тресета налазе се у [[Канада|Канади]], [[Кина|Кини]], [[Индонезија|Индонезији]], [[Русија|Русији]] и [[САД]].
 
Тресет се користи као органско [[гориво]]. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварања [[угаљ|угља]]. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи су [[Финска]], [[Ирска]], [[Русија]] и [[Шведска]].
 
== Настанак ==
{{клица-екологија}}
Стални вишак [[вода|воде]] из падавина или из подземних вода доводи до мањка [[кисеоник]]а у [[тло|земљишту]], што даље доводи до непотпуне разградње [[биљке|биљних]] остатака, који се таложе као тресет. Гомилањем тресета, живо тресетиште расте - уздиже се. Биљне заједнице које успевају у таквим условима називају се '''цретови''', а најважнију улогу у њима имају [[маховина|маховине]]. Главнину ових биљних заједница чине маховине рода Спхагнум, који је по овом станишту добио назив махови тресетари.
 
За разлику од тресетишта, у [[мочвара]]ма потпуна засићеност водом није непрекидна. Повремено исушивање у мочварама резултује потпуном разградњом органских супстанци у [[хумус]].
 
== Распрострањеност ==
Погодни услови за настанак тресета налазе се свуда где постоји велика количина падавина: у [[Северна Америка|Северној Америци]], Северној [[Европа|Европи]], северној и југоисточној [[Азија|Азији]], у подручју [[амазон]]ског базена... Ту су настала тресетишта с различитим врстама цретова, што зависи од састава подлоге и порекла [[вода|воде]] која напаја тресетиште. Слојеви могу бити различитих дебљина а укупне површине тресетишта чине 4 милиона квадратних километара што је око 3% површине [[земља|земљиног]] копна. Најбогатији тресетиштима су северни делови [[Русија|Русије]], [[Аљаска|Аљаске]] и [[Канада|Канаде]].
 
== Експлоатација ==
Тресет је од давнина је ископаван, сушен и коришћен као [[гориво]].
 
Тресетишта се због повећане влажности не могу користити за [[пољопривреда|пољопривреду]]. Но, одувек се радило на њиховом култивизацији, пре свега одводњавањем.
 
Једним од најстаријих исушивања тресетишта може се сматрати исушивање [[Римски форум|Римског форума]]. На том месту раније се налазила [[мочвара]]. Подручје је исушено градњом Клака максиме ({{јез-лат|Cloaca Maxima}}), дела старе римске канализације.
 
Прво организовано култивисање тресетишта спроводили су [[Цистерцити]] још у раном [[средњи век|средњем веку]], но исушивање је престало већ у касном [[средњи век|средњем веку]], као једна од последица тридесетогодишњег рата.
 
Недовољно разумевање важности овог станишта резултирало је у [[20. век]]у великим [[мелиорација|мелиорацијским]] захватима, по правилу иницираним и потстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем [[20.век]]а и почетком [[21. век]]а раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.
 
 
[[Категорија:Екологија]]