Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 3:
 
== Животопис ==
Необичном сугестивном снагом на све с којима је долазио у додир, Димитријевић је још као ђак имао силан утецајутицај на своје другове. Завршио је 26. класу [[Војна Академија|Војне Академије]] у [[Београд]]у и већ као [[потпоручник]] почео је ковати планове о промени режима Александра Обреновића. Као један од оснивача и најактивнијих чланова [[официр]]ске завере против [[Александар Обреновић|краља Александра]] и [[Драга Машин|краљице Драге]], Д.Апис је у ноћи [[29. мај]]а повео заверенике из Официрског Дома у двор, где је, за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Димитријевић је преболио те ране , и његов утицај на официре и послове у војсци стално је растао. Ни његово и привремено службовање у [[Ваљево|Ваљеву]] ни његово једногодишње одсуство из земље, на војним студијама у [[Берлин]]у, где је отишао, пошто је раније свршиозавршио виши течајкурс Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утецај.<br>
[[1911]]. Димитријевић је са својим друговима основао тајно удружење [[Уједињење или смрт]], познато под именом [[Црна рука]]. За време саме мобилизације у септембру [[1912]]. тешко је оболео од тровања крви и враћен у [[Београд]], тако да није могао учествовати у [[Балкански ратови|балканском рату]]. Као шеф обавјештајног одјељења Ратног министарства Димитријевић је стекао веза с националним радницима из многих крајева.<br>
У [[Први светски рат|I светском рату]] је руководио обавештајном службом. Потом је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба III армије. Апис је у децембру [[1916]]. ухапшен на [[Солунски фронт|солунском фронту]] као члан тајне организације [[Уједињење или смрт]], за коју је тужба тврдила, да је превратничка с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је прикривао [[Раде Малобабић|Рада Малобабића]] и [[Мухамед Мехмедбашић|Мухамеда Мехмедбашића]], који су били истом тужбом оптужени, да су [[29. август]]а [[1916]]. извршили [[атентант]] на престолонасљедника [[регент]]а [[Александар Карађорђевић|Александра]], када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у [[Солун]]у пред војним судом за официре. Пресудом од [[23. аугуст|23/5]] [[1917]] Димитријевић је [[смртна пресуда|осуђен на смрт]], а стрељан је [[14. јун]]а [[1917]]. у солунском пољу заједно с артиљеријским мајором [[Љуба Вуковић|Љубом Вуковићем]] и [[Раде Малобабић|Радом Малобабићем]].