Вампир — разлика између измена

У разним деловима словенског света вампир се назива и другим називима: '''вукодлак''', '''лампир''', '''лапир''', '''вједогоња''', '''једогоња''', а најчешће - '''упир'''. Из ове последње може сазнати порекло речи вампир. Наиме, стари Словени су, као и већина старих народа, сматрали да ће, ако се тело мртвог човека не спали, његова душа остати заувек заробљена на овом свету и никад неће наћи мира. Зато су своје мртве подвргавали "третману" у коме су их спаљивали на великој ломачи и тако их испраћали у "вечна ловишта". Међутим, дешавало се (нарочито за време ратова или великих болести), да се тело неког страдалника уопште не пронађе и не испрати како доликује, што је, наводно, доводило до тога да несрећник убрзо почиње да устаје ноћу и убија људе. Све док се, не нађе неко ко ће га "почастити" [[глог]]овим коцем.{{чињеница|date=09. 2009.}}

 

==Контроверза око појма у 18. веку==

Појам је вероватно постао општепознат по роману [[Дракула]] [[Брем Стокер|Брема Стокера]]. Верује се да је прво помињање појма у западној Европи било у аустријском часопису „-{Vossiche Zeitung}-“, број 98, који је објављен [[1725]], у време кад Аустријска царевина влада Србијом на југ до Сталаћа (1717-1739).

У том часопису се налази извештај по којем је у селу [[Кисиљево|Кисиљеву]] умро извесни [[Петар Благојевић]], а после њега још десет особа у наредних 24 часа. На самрти би људи изјавили да им се Благојевић указивао и да их је давио те од тога морају умрети а његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у [[сан|сну]] дошао мртав [[муж]] тражећи јој своје [[опанак|опанке]]. Из [[Беч]]а је послат тим [[лекар]]а и стручњака у Кисиљево како би се утврдило о чему се заправо ради. Након отварања ковчега Петра Благојевића (записано као -{''Peter Plogojowitz''}-), забележено је да је тело било очувано у потпуности као да је и даље жив, а да је у његовим устима било мало свеже [[крв]]и.

 

 

==Домаћи вампири==