Тријас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
iw bs
Ред 57:
==Развој органског света==
 
Изумирање већине познатих [[палеозоик|палеозојских]] [[животиње|животињских]] [[врста (биологија)|врста]] на крају палеозоика створило је услове за развој нових. Најбројнији бескичмењаци у морима тријаса свакако су били [[амонити]]. Они су доживели процват (развијали се све брже и задобијали све сложенију структуру) тако да је током тријаса постојало доста нових врста, поред преживелих [[перм]]ских. У тријасу је било познато око 450 [[род (биологија)|родова]], са више од 2900 врста амонита. [[Фосил]]и амонита представљају карактеристичне фосиле за целу [[мезозоик|мезозојску]] еру, јер имају мало вертикално, а велико хоризонтално распрострањење (живели су, у [[геологија|геолошком]] смислу, релативно кратко, али су насељавали велике морске површине). Такође, много већи значај него раније имају и дргуедруге групе [[мекушци|мекушаца]], јер се број њихових родова повећао у односу на [[палеозоик]]. [[Шкољке]] у тријасу имају веома велики значај и доживљавају прави процват, о чему говори појава преко 2000 родова и врста.
 
Од морских [[кичмењаци|кичмењака]] заступљени су [[плакодонти]]. Њих карактеришу плочасти зуби распоређени по непчаним костима. Хранили су се молускама са тврдом љуштуром. Достизали су величине и до 2,5 метара. [[Парни екстремитети]] су им били преображени у весла. Тријаски плакодонти су били без [[оклоп]]а, са високом [[лобања|лобањом]] и широком њушком.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тријас