Тријас — разлика између измена

Изумирање већине познатих [[палеозоик|палеозојских]] [[животиње|животињских]] [[врста (биологија)|врста]] на крају палеозоика створило је услове за развој нових. Најбројнији бескичмењаци у морима тријаса свакако су били [[амонити]]. Они су доживели процват (развијали се све брже и задобијали све сложенију структуру) тако да је током тријаса постојало доста нових врста, поред преживелих [[перм]]ских. У тријасу је било познато око 450 [[род (биологија)|родова]], са више од 2900 врста амонита. [[Фосил]]и амонита представљају карактеристичне фосиле за целу [[мезозоик|мезозојску]] еру, јер имају мало вертикално, а велико хоризонтално распрострањење (живели су, у [[геологија|геолошком]] смислу, релативно кратко, али су насељавали велике морске површине). Такође, много већи значај него раније имају и дргуедруге групе [[мекушци|мекушаца]], јер се број њихових родова повећао у односу на [[палеозоик]]. [[Шкољке]] у тријасу имају веома велики значај и доживљавају прави процват, о чему говори појава преко 2000 родова и врста.