Вук Стефановић Караџић — разлика између измена

Подстакнут Копитаревим саветом да напише и граматику народног језика, Вук се прихватио овог посла, за који није имао довољно стручне спреме. Угледајући се на граматику [[славеносрпски језик|славеносрпског језика]], коју је у 18. веку написао [[Аврам Мразовић]], Вук је успео да заврши своје дело. Његова граматика коју је назвао ''„Писменица сербскога језика“'', изашла је у Бечу [[1814]]. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа.

 

 

Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио [[Јохан Кристоф Аделунг|Аделунгов]] принцип: ''„пиши као што говориш, а читај као што је написано“''. Ранији покушаји, попут оног [[Сава Мркаљ|Саве Мркаља]], су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова. Стара слова је подржавала [[Српска православна црква]], коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом.