Политичка филозофија се може дефинисати као критичко размишљање о начину или начинима за најбољу организацију једног друштва, његових политичких институција и друштвене праксе као што су [[економија|економски систем]] и породица. Политички филозофи теже да успоставе основне принципе који би оправдали одређени тип организације државе, покажу да индивидуе имају одређена неотуђива права, или објасне на који начин треба распоређивати материјалне ресурсе унутар једне државе.<ref>[http://www.rep.routledge.com/ Routledge Encyclopedia of Philosophy]</ref> Ово обично подразумеваподразумјева анализу и интерпретацију идеја као што је [[слобода]], [[правда]], [[ауторитет]], [[демократија]] и на крају њихову критичку применупримјену на институције које већ постоје. Кроз историју, многи политички филозофи су покушавали да оправдају своју визију организације друштва, док су други инсистирали на идеји могућности постојања идеалног, односно [[утопија|утопијског]] друштва.
== Историја ==
Политичка филозофија као пракса почиње оног момента када људска бића крећу да посматрају своју колективну организацију, не више као нешто статично и непромењљивонепромијењљиво и као деодио неког природног реда, него као нешто што има потенцијал да се мењамијења и чему су неопходна филозофска оправдања. У различитим културама срећу се различите форме политичке филозофије. Постоје два разлога за ту различитост. Први произлази од утицаја одређене епохе и општих филозофских тенденција. На примерпримјер, развој у [[епистемологија|епистемологији]] и [[етика|етици]] је утицао на претпоставке на основу којих се развија један дискурс политичке филозофије. Други је везан за снажан утицај који на политичког филозофа имају тренутне политичке теме. У [[Средњи век|средњовековнојсредњовјековној Европи]] централна тема политичке филозофије је била одговарајућа веза између [[држава|државе]] и [[Црква (заједница)|цркве]]. У раном модерном периоду, тема постаје разменаразмјена аргумената између браниоца [[апсолутизам|апсолутизма]] и оних који су једино били спремни да прихвате уставну државу са ограниченом моћи. У [[19. век|19. вијеку]] у центар пада [[социологија|социјално питање]], односно на који начин тада новонастајуће [[индустријско друштво]] треба да организује свој систем економије и [[благостање|благостања]].
