Сремска Митровица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 374:
[[Слика:Sremska Mitrovica - The Bridge of St Irinej 2.jpg|мини|270 п|десно|Најдужи пешачки мост у овом делу Европе, премошћује Саву у Сремској Митровици]]
[[Слика:Zeleznicka s. sremska mitrovica 1.jpg|мини|270 п|десно|Сремскомитровачка железничка станица - прва обновљена грађевина ”Нове Југославије” 1945.]]
*На почетку [[1970е|седамдесетих година]] [[20. век]]а група [[Археологија|археолога]] и ентузијаста, спонзорисаних од владе [[Сједињене Америчке Државе|САД]], понудила је [[Град Сремска Митровица|општинским властима Сремске Митровице]], да у потпуности саграде нови и савремени град, али на другој локацији, да би заузврат добили дозволу за ископавања [[Сирмијум]]а у целини. Општинска управа, под снажним притиском органа [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенске федерације]], захтев није ни разматрала{{citation needed}}.
*За време ископавања темеља за нову сремскомитровачку робну кућу током лета [[1972]]. године, један радник је, на око 2-{m}- дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна [[Римско царство|римска]] новчића, вероватно део заборављеног и скривеног блага једне богате [[Сирмијум|сирмијумске]] породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине [[Констанције II|Констанција II]] сматрају се најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба ([[4. век]]) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.
| |||