Полузатворен предњи нелабијализован самогласник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 51:
Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и {{IPA|[e]}} се углавном користи.
Ако је прецизност пожељена, [[снижен (фонетика)|снижавајући]] дијакритик може да се користи: {{IPA|[e̞]}}.
 
== Појава ==
{| class="wikitable"
! colspan="2"|Језик!!Реч!![[Међународни фонетски алфабет|ИПА]]!!Значење!!Напомене
|-
| colspan="2" align="center"|[[Албански језик|Албански]]||align="center" lang="sq"|-{[[Албански алфабет|''k'''e'''q'']]}-||align="center"|{{IPA|[kec]}}||align="center"|'лош'||
|-
| colspan="2" align="center"|[[Хрватски језик|Хрватски]]||align="center" lang="hr"|-{[[Хрватски алфабет|''d'''e'''s'''e'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[deset]}}||align="center"|'десет'||
|-
| align="center"|[[Енглески језик|Енглески]]||align="center"|[[Јокширски дијалекат|јокширски]]<ref>{{Harvcoltxt|Roca|Johnson|1999|p=179}}</ref>||align="center" lang="en"|-{[[Енглески правопис|''pl'''ay''''']]}-||align="center"|{{IPA|[pleː]}}||align="center"|'игра'||Види [[Енглеска фонологија|енглеску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Хебрејски језик|Хебрејски]]||align="center" lang="he"|-{[[Хебрејско писмо|חלק]]}-|| align="center"|{{IPA|[χelek]}}||align="center"|'дело'||Хебрејски самогласници нису показани у писму, види [[Некудот]] и [[Хебрејска фонологија|хебрејску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Мађарски језик|Мађарски]]<ref>{{Harvcoltxt|Szende|1994|p=92}}</ref>||align="center" lang="hu"|-{[[Мађарски правопис|''h'''é'''t'']]}-||align="center"|{{IPA|[heːt]}}||align="center"|'недељу дана, седам'||Види [[Мађарска фонологија|мађарску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Фински језик|Фински]]<ref>{{Harvcoltxt|Iivonen|Harnud|2005|p=60, 66}}</ref>||align="center" lang="fi"|-{[[Фински алфабет|''m'''e'''n'''e'''n'']]}-||align="center"|{{IPA|[menen]}}||align="center"|'ја (ћу) ићи'||
|-
| colspan="2" align="center"|[[Грчки језик|Грчки]]||align="center" lang="el"|-{[[Грчки алфабет|φ'''αι'''νόμ'''ε'''νο]]}-||align="center"|{{IPA|[feˈnomeˌno]}}||align="center"|'феноменон'|| Види [[савремена грчка фонологија|сувремену грчку фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Јапански језик|Јапански]]||align="center" lang="ja"|-{[[Јапански правопис|笑み]]}-||align="center"|{{IPA|[emi]}}||align="center"|'смех'||Види [[Јапанска фонологија|јапанску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Корејски језик|Корејски]]||align="center" lang="ko"|-{[[Корејски правопис|베개]]}-||align="center"|{{IPA|[peˈɡɛ]}}||align="center"|'јастук'||Види [[Корејска фонологија|корејску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Румунски језик|Румунски]]||align="center" lang="ro"|-{[[Румунски алфабет|''f'''e'''t'''e''''']]}-||align="center"|{{IPA|[ˈfete]}}||align="center"|'цуре'||Види [[Румунска фонологија|румунску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Руски језик|Руски]]<ref>{{Harvcoltxt|Jones|Ward|1969|p=41}}</ref> ||align="center" lang="ru"|-{[[Руски правопис|челов'''е'''к]]}-||align="center"|{{IPA|[t͡ɕɪlɐˈvʲek] }}||align="center"|'особа'|| Појављује се само после меких сугласника. Види [[Руска фонологија|руску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Српски језик|Српски]]||align="center" lang="sr-Cyrl"|-{[[Ћирилица|ж'''е'''на]]}-/{{lang|sr-Latn|[[Латиница|''ž'''e'''na'']]}}||align="center"|{{IPA|[ʒena] }}||align="center"|'жена'||
|-
| colspan="2" align="center"|[[Шпански језик|Шпански]]<ref>{{Harvcoltxt|Martínez-Celdrán|Fernández-Planas|Carrera-Sabaté|2003|p=256}}</ref>||align="center" lang="es"|-{[[Шпански правопис|''b'''e'''b'''é''''']]}-||align="center"|{{IPA|[beˈβ̞e]}}||align="center"|'беба'||Види [[Шпанска фонологија|шпанску фонологију]]
|-
| colspan="2" align="center"|[[Турски језик|Турски]]||align="center" lang="tr"|-{[[Турски алфабет|'''e'''v'']]}-||align="center"|{{IPA|[ev]}}||align="center"|'кућа'||Види [[Турска фонологија|турску фонологију]]
|}
 
==Референце==