Папа Мартин I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
'''Свети Мартин''' је био [[рим]]ски [[папа]] од [[649]]. године.
 
Постао је папа баш за време расправе хришћана са јеретицима [[Монотелитизам|монотелитима]] (јединовољницима). Да би успоставио мир у цркви сам цар К[[онстансКонстанс II]] је написао књижицу ''Типос'', која је била веома по вољи јеретика. Папа Мартин је сазвао сабор од 105 [[епископ]]а, на коме се осудила ова књижица царева. У исто време је написа папа писмо [[патријарх]]у Павлу молећи га да се држи чисте вере и да цара саветује, да се окане јереси. То писмо је разљутило и патријарха и цара. И цар је послао некога војводу Олимпија у [[Рим]], да доведе папу везаног у [[Цариград]]. Војвода се није усудио везати папу, али је наговорио једног војника, да га мачем убије у [[Црква (грађевина)|цркви]]. Хришћани верују да када је војник ушао у цркву са скривеним мачем, на једанпут је ослепео. У то време су нападали [[Сарацени]] на [[Сицилија|Сицилију]], и војвода Олимпије је отишао у Сицилију, где је и умро. Тада је сплетком јеретика патријарха Павла цар послао другог војводу, Теодора, да веже и доведе папу под оптужбом, да он, папа, стоји у дослуху са Сараценима, и да не поштује [[Богородица|Богородицу]]. Када је војвода стигао у Рим и прочитао оптужбу против папе, овај је одговорио, да је то клевета, да он нема никакве везе са Сараценима, противницима хришћанства, "а пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века". Но то није изменило одлуку војводину. Папа је везан и доведен у Цариград, где је дуго лежао у тамници, мучен тескобом и глађу, док најзад није осуђен на прогонство у [[ХерсонезХерсон]] на [[Крим|Криму]], где је поживео 2 године и преминуо [[655]]. године.
 
[[Српска православна црква]] слави га 14. априла по црквеном, а [[27. април]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].