Персијска уметност — разлика између измена

нема описа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
Персија је добила назив по народу који је освојио [[Вавилон]] 539.г.п.н.е. То је данашњи [[Иран]].
[[Персија]]нци, пре освајања Вавилона, су били стални номади, нису имали трајних споменика и писаних извештаја. Њихову уметност познајемо са предмета које су сахрањивали са мртвима. Такви предмети од кости дрвета или метала, представљају врсту покретне уметности, како називамо номадску опрему: оружје, коњска опрема, копче, фибуле, пехари, зделе и слично. Свим предметима је заједнички репертоар облика познат као «животињски стил».
 
[[Персија]]нци, пре освајања Вавилона, су били стални номади, нису имали трајних споменика и писаних извештаја. Њихову уметност познајемо са предмета које су сахрањивали са мртвима. Такви предмети од кости дрвета или метала, представљају врсту покретне уметности, како називамо номадску опрему: оружје, коњска опрема, копче, фибуле, пехари, зделе и слично. Свим предметима је заједнички репертоар облика познат као «животињски стил». Животињски ситл карактерише декоративна употреба животињских мотива у веома апстрактном маштовитом облику. У најранијем облику га налазимо на праисторијској бојеној грнчарији из западног Ирана.
Тим пре је фасцинантно како је једно номадско племе успело тако брзо и потпуно да овлада сложеном администрацијом асирске империје. При том су задржали своју сопствену културу и врло ефектно применили знања која су наследили од Асираца да је развију.
 
Тим пре је фасцинантно како је једно номадско племе успело тако брзо, у току само једне генерације, и потпуно да овлада сложеном администрацијом асирске империје. При том су задржали своју сопствену културу и врло ефектно применили знања која су наследили од Асираца да је развију.
Персијска вера – учење Зороастра, дуализам светлости и мрака. Немају религиозну архитектуру, верски обред врше под ведрим небом на олтарима са ватром.
 
Када су били на врхунцу, под [[Дарије I|Даријем I]] и [[Ксерокс|Ксероксом]] (523-465.г.п.н.е.) персијско царство је било веће од [[стари Египат|египатског царства]] и [[Асир|асирског царства]] узетих заједно, а срушио га је [[Александар Велики]] 331.г.п.н.е.
 
Персијска вера – учење Зороастра, дуализам светлости и мрака отелотворена у Ахурамазди - светлост и Ахриману - мрак. Немају религиозну архитектуру, верски обред врше под ведрим небом на олтарима са ватром.
 
Персијске палате су остављале снажан уисак. Са највише претензија изграђена је палата у [[Персеполис|Персеполису]]. Њена основа подсећа на асирске краљевске резиденције - с великим бројем просторија, дворана и дворишта на уздигнутој платформи.
 
Скулптура је у архитектонском оквиру, церемонијална. Рељефи су са фигурама у свечаном маршу, без узора са слојевима одеће једним преко другог. Рамена и руке се фино пробијају кроз драперију. Персијска уметност под [[Ахемениди]]ма је синтеза више елемената, надовезује се на [[Месопотамија|месопотамску]] традицију, наслеђујући њена темељна обележја. Од Асираца узимају целебративни рељеф. Статична је. Преокупирана је декоративним ефектима из номадске прошлости.