Хеленска цивилизација — разлика између измена

 

Најраније урбано друштво у [[Грчка|Грчкој]] је била [[Минојска цивилизација]] која је до врхунца стигла на [[Крит]]у око 2000. пре н.е., а јавила се после таласа индоевропских цивилизација. Око 1200. пре н.е. други талас цивилизација уништио је културу [[бронзано доба|бронзаног доба]], па је уследило мрачно доба, познато кроз [[Хомер|Хомерове епове]]. На крају овог времена почела је да се формира класична Грчка (око [[750]]. пре н.е.) као скуп независних градова-држава, уклјучујући Спарту на Пелопенезу и Атину у Атици. Ова цивилизација је доживела процват након што је на почетку 5 века пре н.е. одбацила персијске најезде, а почела да опада после после грађанских борби у Пелопонеском рату на крају века. Године [[338]]. пре н.е. градове-државе заузео је Филип други Македопнски, а грчку културу проширио нјегов син Александар Велики на цело своје царство. Римнјани су, и сами под снажним грчким утицајем, покорили грчке државе у 2 веку пре н.е. После пада Рима, Грчка је остала део Византијског царства до половине 15 века, када је постала део све јачег Османског царства. Независност је стекла тек 1832 године. У другом светском рату окупирала је нацистичка Немачка.. Уследио је грађански рат који је трајао до 1949.г., када су поражене комунистичке снаге. Године 1952 Грчка је приступила [[НАТО]]-у. >

==ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ==

U част бога Зевса - врховног бога старих Грка одржавале су се [[Олимпијске игре]] (фестивал спорта), а на простору саме Олимпије по којој су игре и добиле назив. У време Олимпијских игара престајали су ратови, а атлете из Мале Азије, Сирије, Египта и Сицилије су долазили да прославе Олимпијаду и обожавају свог бога над боговима - Зевса. У древној грчкој овај панхеленски фестивал одржавао се сваке четврте године и састојао се од надметанја у спорту, музици и кнјижевности. Прве игре састојале су се од атлетских трка, бацанја диска и коплја, скока у далј, бокса, рванја, пентатлона и трка кочијама.

Одисејева лутања и повратак своме дому и краљевству су централна тема Одисеје, епа у 24 поглавља, а такође је познат по предлогу да се Троја заузме лукавством помоћу дрвеног коња. Поглавља VI-XIII описују његова лутања од Троје до Итаке: прво је дошао у земљу Лотофага где је с великом муком ослободио своје другове који су пали у летаргију јер су јели лотос; ослепео је киклопа Полифема и побегао из његове пећине обешен о трбух овна; изгубио је 11 од 12 својих бродова у борби с људoждерима Лестригонцима. Потом је стигао на острво чаробнице Кирке, где је спасао своје другове које је Кирка претворила у свиње. Затим је посетио земљу духова где је разговарао с Агамемноновим духом и сазнао од тебанског пророка Тиресије како да ублажи Посејдонов бес. Сусрео се са сиренама, Сцилом и Харибдом. Коначно је једини преживео олују и стигао на идилично острво нимфе Калипсо.

После скоро девет година лутања Одисеј се враћа на Итаку где његова жена [[Пенелопа]] и син [[Телемах]] покушавају да се одупру многобројним просцима који су заузели краљевство у његовом одсуству. У почетку га је познао само верни пас и дојиља. Одисеј доказује свој идентитет – уз помоћ богиње Атине – тако што успeва да затегне и одапне стрелу из свог старог лука. На крају, уз помоћ Телемаха, убија Пенелопине просце. Пенелопа му и даље не верује али после више искушавања коначно га прихвата као свог давно изгубљеног мужа и краља Итаке.

===Пенелопа/Одисеј и Сирене===

Пенелопа – (грчки: Πηνελοπεια), жена Одисеја, краља Итаке. Била је кћерка Икарија, брата краља Тиндареја из Спарте. Мајка јој је била Перибоеја. Пенелопа је била близак род Јелени и Клитемнестри, које су биле кћерке Тиндарејеве. Тиндареј није заборавио мудар Одисејев савет, када се његова кћерка Јелена удавала и зато је помогао Одисеју да добије руку своје нећаке Пенелопе. Наговорио је брата да организује трку између просаца. Одисеј је био познат по хитрости и победио је у трци. Оженио је Пенелопу и неко време су остали у Спарти, пре него што је Одисеј одлучио да се врати у своје краљевство, на Итаку.