Пет добрих царева — разлика између измена

Под термином "Пет добрих царева" подразумева се период највеће моћи Римског Царства, када су владали следећи цареви:

 

[[Нерва]] 96.-98.

[[Трајан]] 98.-117.

[[Хадријан]] 117.-138.

[[Антонин Пије]] 138.-161.

[[Марко Аурелије]] 161.-180. године.

 

То је био период изузетног развоја Римског Царства, када су цареви владали у сагласју са [[сенат]]ом и када су се држали закона. У овом периоду цареве су наслеђивали најспособнији људи у царству; први природни син који је прекинуо овај низ био је син Марка Аурелија [[Комод]], који се показао као врло рђав избор. Добре особине ових царева нарочито долазе до изражаја када се има у виду да су их наследили рђави владари током III века, који су у знатној мери допринели [[Криза III века|Кризи III века]].