Пекиншки дијалект — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мало поправљам свој правопис
Ред 24:
Фонологија, пекиншког дијалекта и [[Стандардни мандарински језик|стандардног мандаринског језика]] су готово идентичне.
 
Међутим, постоје неке уочљиве разлике. Нај истакнутији је пролиферација ''[[ротички самогласник|ротичких самогласника]]''. Сви ''[[ротички самогласник|ротички самогласници]]'' су резултат -{{lang|zh|儿}} {{IPA|/-ɹ/}}, суфикс именица, осим за неколико ријечи изговорено као {{IPA|/ɑɹ/}} које немају овај суфикс. У стандардном мандаринском, они се такође појављују, али нигде у близини свеприсутности и фреквенције у којима се појављују у Пекингупекингшком дијалекту. Овај феномен је познат као ''ерхуа[[Ерхуа]]'' ({{lang|zh|儿化}}).
 
Осим тога, пекиншки дијалект има неколико фонетских скраћивања који се обично сматрају превише „жаргонски“ за кориштење у стандардном мандаринском језику. На примјер, у брзом говору, почетни сугласници пролазе кроз промјену ако су у једној ненаглашеном слогу: [[пинјин]] {{трансл|zh|ISO|zh ch sh}} {{IPA|/tʂ tʂʰ ʂ/}} постаје р {{IPA|/ɻ/}}, тако да {{lang|zh|不知道}} {{трансл|zh|ISO|''bùzhīdào''}} „не знам“ може звучити као {{трансл|zh|ISO|''bùrīdào''}} (наглас је на први и трећи слог); ђ ћ шј ({{јез-кин-п|j q x}}) {{IPA|/tɕ tɕʰ ɕ/}} постаје ј ({{јез-кин-п|y}}) {{IPA|/j/}}, тако да {{lang|zh|赶紧去}} {{трансл|zh|ISO|''gǎnjǐnqù''}} „иди брже“ може звучити као {{трансл|zh|ISO|''gǎnyǐnqù''}}; б д г ({{јез-кин-п|b d g}}) {{IPA|/p t k/}} дају глас да постану {{IPA-all|b d g}}; слично промјене се јављају и на другим сугласницима. Такођер, крајњи {{IPA|/-n/}} и (мање често) {{IPA|/-ŋ/}} ({{јез-кин-п|-ng}}) се не може затворити у цијелости, тако да је носни самогласник проглашен умјесто један носни сугласник; на примјер, {{lang|zh|您}} {{трансл|zh|ISO|nín}} заврши да звучи као „њих“, умјесто „њиин“ у стандардном мандаринском језику:
Ред 46:
| {{трансл|zh|ISO|ing}} || {{IPA|[iŋ]}} || {{IPA|[iɤɯ̃]}}
|}
Тонови у пекиншком дијалекту имају тенденцију да буду више оштрији него нау стандардном мандаринском језику. У стандардном мандаринском, четири тона су високи-равни, високо-узлазни, силазно-улазни и високо-силазни; у пекиншком дијалекту, прва два тона су виша, трећи се спушта мало више, и четврти такође пада више.
 
==Вокабулар==
==Речник==
Пекиншки дијалект има много речи које се сматрају жаргонски, и зато се појављују много мање или нимало у стандардном мандаринском језику. Недомаћи Пекиншани често имају проблема са разумевањем већину ових речи. Многи ти некњижевни изрази имају суфикс -р. Примјери укључују:
* {{lang|zh|倍儿}} {{трансл|zh|ISO|bèir}} — веома, посебно (који се односи на начин или обележје)
Ред 75:
 
==Граматика==
Као и код фонологије и речникавокабулара, граматика колоквијалног пекиншког дијалекта користи више колоквијалних израза него стандардни мандарински. ОпћенитоУглавном, стандардни мандарински је под утјецајемутицајем [[класични кинески језик|класичног кинеског језика]], што га чини више кондензирансажет и језгровит; пекиншки дијалект није утјецанбио утицан на тај начин, па се чини више надугачак - али ово је сачињенсачињено од чињенице да се пекиншки дијалект говори брже и има фонетске скраћенице (види поглавље о фонологији горе).
 
На примјер:
 
На примјер:
*[[Стандардни мандарински језик|Стандардни мандарински]]:
**{{lang|zh|今天会下雨,所以出门时要记得带伞。}}
Линија 89 ⟶ 88:
*''Бит ће киша данас, па не заборавите понијети један кишобран, када изађите.''
 
Реченица у пекиншком дијалекту би звучила предугачка ако би се користила у контексту који захтијева [[стандардни мандарински језик]] (нпр. у писаном облику, или формални говор), иако звучи у реду ако се користи међу мјештанима Пекинга (са Пекиншкихпекиншким фонетскихфонетским смењивањасмењивањама). Стандардни мандарински изговор звучи у реду, ако се користи у контексту који захтијева (нпр. међу пријатељима из различитих Кинескихкинеских подручја), али је сувише неприродан и кратак да би се могли примити сва фонетска смењивања Пекиншкогпекиншког изговора и може бити несхватљив као резултат.
 
== Види још ==