Љубица Геровац — разлика између измена

После завршетка Грађанске школе уписује се у Трговачку академију у Загребу. У школи је била једна од најактивнијих омладинки. Популаризује леву литературу, окупља омладину и говори јој да је њено мјесто и будућност с радничком класом. Због таквих активности, брзо су је уочиле школске власти и полиција, која ју је ухапсила [[1937]]. године. Пред полицијом се држала као стара прекаљена револуционарка, није дала ни ријеч признања. Кад је послије неколико дана пуштена на слободу, постала је још активнија. Убрзо затим примљена је у [[СКОЈ]]. У јесен [[1937]]. је истјерана из Трговачке академије у Загребу, па школовање и револуционарни рад наставља у [[Бања Лука|Бања Луци]]. Током [[1939]]. и [[1940]]. године полиција је хапси, али поново од ње никакво признање није извукла.

 

 

После окупације земље, у љето [[1941]], године, Љубица одлази у Лику и одмах се заједно с другим комунистима укључује у рад на припремама за оружани устанак. Неуморно обилази села, окупља омладину и жене, и с пуно полета указује им на злочиначку политику окупатора и [[Усташе|усташа]] и перспективе оружане борбе. Кад је почео устанак, заједно с партизанским групама учествује у оружаним акцијама. У јесен [[1941]]. изабрана је за члана Котарског комитета [[КПХ]] за котар Бриње, и секретара Котарског комитета СКОЈ-а за Бриње. Посебно се истицала у раду на стварању братства и јединства између [[Срби|српског]] и [[Хрвати|хрватског народа]] у [[Лика|Лици]]. Као жена пуна полета и ведрине а уз то необично храбра и неустрашива, била је веома популарна и омиљена, нарочито међу омладином и женама.

 

 

За [[Народни херој|народног хероја]] проглашена је [[27. новембра]] [[1953]]. године.

 

== Литература ==

{{Портал НОБ}}

 

{{DEFAULTSORT:Геровац, Љубица}}

[[Категорија:Рођени 1919.]]

[[Категорија:Умрли 1942.]]