Јаков Готовац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додајем слику са http://toolserver.org/~emijrp/imagesforbio/
Ред 22:
 
Врхунци његовог првог стваралачког раздобља су народни обред „''Коледа''” ([[1925]].) и ''Симфонијско коло'' ([[1926]].), уз које треба још споменути сценску музику за [[Иван Гундулић|Гундулићеву]] „''Дубравку''” ([[1926]].) и романтичну народну оперу „''[[Морана (опера)|Морана]]''” ([[1930]].). Идућа етапа у Готовчевом оперском стваралаштву је његова комична народна опера „''[[Еро с онога свијета (опера)|Еро с онога свијета]]''” ([[1935]].) која је обишла више од 80 европских музичких позорница и извођена је на девет језика.
[[Слика:Osor - composser Gotovac.jpg|thumb|right|Споменик Јакову Готовцу]]
 
У књижевно вредном либрету [[Милан Беговић|Милана Беговића]], Готовац је нашао изврсну подлогу на којој се у оквиру архитектонски израђене целине могао слободно препустити свим својим склоностима за комику и [[хумор]]. Опус Јакова Готовца још садржи опере „''Мила Гојсалића''” ([[1951]].), „''Далмаро''” ([[1958]].) и „''Станац''” ([[1959]].), више оркестарских дела, хорских композиција и соло песама.