Карађорђев трг (Земун) — разлика између измена

м
сређивање наводника и/ли генералне поправке using AWB
(Karađorđev '''trg''' je ipak 500 metara dalje)
м (сређивање наводника и/ли генералне поправке using AWB)
 
== Почетак изградње ==
За време земунског Градоначелника [[Стеван Марковић|Стевана Марковића]] (седамдесетих година -{XIX}- века), више пута је потезано питање "инундационог„инундационог терена"терена“, односно земљишта од тзв. београдске капије на самом улазу у [[Улица Главна (Земун)|Главну улицу]] до ушћа [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]]. Марковић је у више наврата путовао у [[Загреб]] и на крају успешно по град [[Земун]] (још увек у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]) окончао преговоре, који је тиме добио око 700 јутара земље. До краја века порушен је југоисточни одмбрамбени зид, и то од бежанијске до београдске капије, чиме је омогућено ширење ка југу.
 
Почетком новог века, на тим новоосвојеним теренима почела је изградња широких, правилних улица са тротоарима од којих је најзначајније било проширење Главне улице ка [[Београд]]у, тј. железничкој станици Земун, а која се налазила на месту где је данас стамбени блок прекопута хотела "Југославија"„Југославија“. То проширење је обухватало данашње Карађорђеву улицу, улицу 22. Октобра, Карађорђев трг.
 
Коначно, у последњој деценији пред [[Други светски рат]], са све бржим културним, привредним и социјалним развојем Земуна детаљно је регулисана траса овог дела доњег града. Занимљиво је да је слично бари Венеција у Београду, и овај део Земуна био често плављен подземним водама [[Дунава]] као и да је био прекривен баруштинама и то све до основне школе "Светозар„Светозар Милетић"Милетић“.
 
Модернистичка целина (1925-1941) овог дела Земуна у потпуности је очувана на левој страни Карађорђеве, улици [[Мирослава Тирша]], као и местимично у улицама 22. Октобар и Августа Цесареца. Ниједна од ових зграда није страдала у Другом светском рату, и то јер су Силе осовине поштеделе град од бомбардовања због значајног удела Немаца у становништву Земуна.
После ослобођења од Немаца, Карађорђев трг је често мењао архитектонски изглед, можда више него и било који део у ужем језгру Земуна. Велика стамбена зграда која је спојила Карађорђеву и улицу 22. Октобра је саграђена још [[1947]]. године по пројекту архитекте [[Драгомир Тадић|Драгомира Тадића]], а занимљиво је да је, иако после рата, задржала тзв. предратни начин градње (јака и стабилна структура, занимљиво декорисани улази, велики портали, мали број станова итд...) и није реметила спратност у граду која се (са изузетком команде вазухопловства) сводила на 4 до 5 спрата. Такође, оно што многи Земунци причају јесте да је овај комплекс требало да представља нову зграду општине, или хотел, али да се од тога у последњем тренутку одустало. Последња зграда у целости саграђена пре рата и ослобођења је у Карађорђевој 5.
 
На десној страни Карађорђевог трга, сви стари објекти саграђени пре рата порушени су: стара зграда фабрике "Змај"„Змај“, стамбени блок зграда Фрање Јенча, као и неки објекти фабрике асфалта. Једни "реликт"„реликт“ из тог периода је зграда на углу улица Стевана Марковића (Ђуре Ђаковића) и Карађорђеве. Готово праволинијски изглед Земуна, са једва неколико објеката који излазе из оквира кућа нарушен је у послератном периоду. Солитери на тргу окружили су старо језгро, чији се изглед просто губи у очима посматрача, дајући контраст.
 
[[Слика:Karadjordjev trg 1966.jpg|мини|Улица 22. Октобра шездесетих година XX века]]
Занимљиво је такође да овај део трга може мало да подсећа на раскрницу у центру [[Београд]]а, односно баш као што Дом синдиката дели [[булевар Краља Александра]] на Дечанску и [[трг Николе Пашића]] (и даље [[Теразије]]), тако и зграда која заузима централно место на тргу брутално прекида [[булевар Николе Тесле]], и дели га на поменуте улице 22. Октобра и Карађорђеву (и даље Главну). Оно што је још својеврстан куриозитет, јесте да су дуго година после рата овуда уместо аутобуса "15"„15“ и "84"„84“ пролазили тролејбуси, који су прво заменили трамвај "14"„14“, а затим су и они били замењени аутобусима.
 
== На почетку новог века ==