Википедија:Песак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Уклањање целокупног садржаја са странице
Ред 1:
{{песак}}
<!-- Молимо, испробавајте испод ове линије. Хвала. -->
Осмех који би могао да се заледи
Од како је Пиратска партија у Шведској направила историјски искорак и домогла се на изборима Европског парламента, њихове идеје инспиришу
овиснике интернета и компјутерских технологија широм света да се отисну истим путем. У намању руку да за почетак, оформе франшизу ове странке у сопственој земљи. Око 7,14 одсто гласова и два представника у највишем европском законодавном телу шведска партија је освојила на изненађење/ужасавање свих који су јој се грохотом смејали када је настала.
Та вест је нашла завидно место у овдашњим медијима, а људи су намах почели да се питају када ће слична странка нићи у држави која је у 19 година модерног вишепартијског система имала скоро 500 регистрованих политичких организација, продавница магле. Пиратске организације и дружине с карипских вододерина као да су се ухлебиле у земљи где се оригиналних музичких дискова за једну годину прода таман колико у неком шведском селу за једно суботње преподне. И, није се дуго чекало. Иако не у увреженом смислу речи “странка”, Пиратска партија покренута је и код нас, за сада само на интернету. За разлику од Швеђана, наши пирати кажу да никада неће постати део политичког система државе какав је данас.
„Ми смо изнад система! Немамо акта, немамо документа, немамо потписе и печате, немамо лажне обавезе и двојне договоре. Ми смо довољно свесни својих разлика и нећемо се никада њих одрећи! Немамо потребу да мислимо исто или да се тако декларишемо. Никада никоме нећемо климати главом нити ћемо правити компромисе око фундаменталних вредности!“ написали су покретачи Пиратске партије Србије (ППС). Први задаци које је ППС себи задала су: формирање комплетно функционалног Српског torrent tracker-а и његово одржавање, размена знања (потпуна подршка wiki базама знања и рад на њиховој верификацији), те формирање wiki система за самоуправу заједница.
Иако, за сада, Пиратска партија Србије постоји само на сајту, а списак чланова на интернет форуму, лако се може догодити да крене у званичну регистрацију, по шведском узору којем је требало свега 24 сата да прикупи преко 2000 потписа, колико јој је било довољно да се региструје као званична политичка организација. Партија је убрзо поднела доказе држави да има преко 900 чланова који су прву чланарину (5 шведских круна) платили СМС-ом. Од тада странка је расла умерено. Дневно је добијала око пет чланова и увелико избистрила циљеве који ће постати смерница за све друге сличне организације у свету.
Најјачи „ветар у леђа“ Пиратска партија Шведске добила је када је полиција похарала сервере највећег шведског сајта за размену торента „The Pirate Bau“ (Пиратски залив). Тако је довела најмлађу политичку струју у жижу јавности. Чланство је, одједном, почело да се умножава. Када је, касније, пала пресуда власницима „Пиратског залива“, догодио се још један талас учлањивања. До данас ова странка има преко 49.000 чланова чиме је постала највећа партија у Шведској. По утицају је још далеко од тога, али и два посланика у ЕУ парламенту су добар почетак.
Сличне партије, дакле, ничу широм света. Официјелно регистроване пирате до сада имамо у: Аустрији, Чешкој, Француској, Немачкој, Пољској и Шпанији. Активне, али нерегистроване пиратске странке постоје у још тридесетак држава попут: Аргентине, САД, Румуније, Чилеа, Финске, Бугарске, Словеније...
Свим овим организацијама заједнички су неки од циљева које су још Швеђани пропагирали. Пиратске партије се залажу, између осталог, за слободу говора, заштиту приватности (на интернету и ван њега) и слободно преузимање материјала с интернета. Ово последње се директно супротставља већини закона који третирају заштиту ауторских дела, али „пирати“ сматрају да нешто што су легално купили, имају право да деле бесплатно с ким год хоће и колико год хоће.
Организоване као интернет заједнице, пиратске политичке организације неће моћи да учине много, али регистроване као странке у будућности могу итекако да утичу на важна законска решења, попут закона о ауторским правима, заштити на интернету, закона о електронском потпису и свега другог што нам будућност у све већој мери намеће као реалност.
Пиратска партија у Србији је, дакле, у самом заметку. Захваљујући форуму на њиховом сајту, база присталица се шири по целој држави. Тренутно су расписали конкурс за заставу (која мора бити српска и пиратска – на шта год то личило), лого и химну или соундтрацк како је то модератор форума назвао.
Као и свака партија у Србији која држи до себе, и ППС има икону, човека на којег се сви угледају. У питању је извесни Иван Јелић којег је, новембра прошле године, полиција привела зато што је на интернет окачио филм „Турнеја“. Против њега је поднета кривична пријава, а цео случај још није видео судски епилог. Њему је посвећен посебан део на интернет форуму партије и, како се чини, постоји добра шанса да ускоро постане окидач овдашњим пиратима, каква је била похара „Пиратског залива“ из Шведске.
Петар Клаић