Звездара театар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м сређивање наводника и/ли генералне поправке using AWB
Ред 1:
'''Звездара театар''' је [[Београд|београдскобеоград]]ско позориште основано [[1984]]. године. До јесени 2009, када је позориште прославило двадесет и пет година рада, у Звездара театру је одржано 65 премијера.<ref>http://rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/206101/%22%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%22-+25+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0+.html</ref>.
 
Звездара театар је основан са специфичним циљем да промовише комаде савремених [[СФРЈ|југословенских]] писаца, а да у организационом погледу окупља редитеље, глумце и друго особље по пројекту, дакле без ангажовања сталног ансамбла. Просторије позоришта усељене су у просторије [[Дом културе "Вук„Вук Караџић"Караџић“|Дома културе "Вук„Вук Караџић"Караџић“]] на чијој је сцени [[8. октобар|8. октобра]] [[1984]]. године изведена прва представа, комад [[Александар Поповић (писац)|Александра Поповића]] "Мрешћење„Мрешћење шарана"шарана“ у режији [[Дејан Мијач|Дејана Мијача]]<ref>http://www.zvezdarateatar.rs/onama.htm.</ref>. Просторије се и данас налазе у здању из [[1955]]. које је, од када је у некадашњу биоскопску салу премештена позоришна сцена, неколико пута адаптирана<ref>http://www.zvezdarateatar.rs/rekonstrukcija.htm</ref>. Велика сцена Звездара театра, реновирана последњи пут [[2001]], може да прими 700 посетилаца. Планирано је да од марта 2010. Велика сцена понесе име глумца [[Данило Бата Стојковић|Данила Бате Стојковића]] који је у Звездара театру одиграо највише представа, укупно 1 102<ref>http://www.blic.rs/kultura.php?id=114716</ref>
 
Иако се од [[ 2001]]. у овом позоришту изводе и комади страних аутора, заштитни знак Звездара театра су комади драмског писца [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]], који је уједно и директор театра од [[1998]]. године. Поред драма Душана Ковачевића, најчешће су извођена дела Александра Поповића и [[Синиша Ковачевић|Синише Ковачевића]]<ref>http://www.zvezdarateatar.rs/biografije/top10.htm.</ref>.
 
'''Звездара театар''' је [[Београд|београдско]] позориште основано [[1984]]. године. До јесени 2009, када је позориште прославило двадесет и пет година рада, у Звездара театру је одржано 65 премијера.<ref>http://rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/206101/%22%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%22-+25+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0+.html</ref>.
 
Звездара театар је основан са специфичним циљем да промовише комаде савремених [[СФРЈ|југословенских]] писаца, а да у организационом погледу окупља редитеље, глумце и друго особље по пројекту, дакле без ангажовања сталног ансамбла. Просторије позоришта усељене су у просторије [[Дом културе "Вук Караџић"|Дома културе "Вук Караџић"]] на чијој је сцени [[8. октобар|8. октобра]] [[1984]]. године изведена прва представа, комад [[Александар Поповић (писац)|Александра Поповића]] "Мрешћење шарана" у режији [[Дејан Мијач|Дејана Мијача]]<ref>http://www.zvezdarateatar.rs/onama.htm.</ref>. Просторије се и данас налазе у здању из [[1955]]. које је, од када је у некадашњу биоскопску салу премештена позоришна сцена, неколико пута адаптирана<ref>http://www.zvezdarateatar.rs/rekonstrukcija.htm</ref>. Велика сцена Звездара театра, реновирана последњи пут [[2001]], може да прими 700 посетилаца. Планирано је да од марта 2010. Велика сцена понесе име глумца [[Данило Бата Стојковић|Данила Бате Стојковића]] који је у Звездара театру одиграо највише представа, укупно 1 102<ref>http://www.blic.rs/kultura.php?id=114716</ref>
 
Иако се од[[ 2001]]. у овом позоришту изводе и комади страних аутора, заштитни знак Звездара театра су комади драмског писца [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]], који је уједно и директор театра од [[1998]]. године. Поред драма Душана Ковачевића, најчешће су извођена дела Александра Поповића и [[Синиша Ковачевић|Синише Ковачевића]]<ref>http://www.zvezdarateatar.rs/biografije/top10.htm.</ref>.
 
==Напомене==