Хетити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
'''Хетити''' су први индоевропски народ на тлу [[Мала Азија|Мале Азије]]. О њима се зна изузетно мало. Прва сазнања о Хетитском царству била су посредством Библије. Док археологија није установљена као наука Хетити су сматрани минорним племеном предње Азије. Од [[18. век]]а почиње истраживање Хетитске државе да би у [[19. век]]у почело да се базира на научним методама. Археолози Винклер и Макриди 'беја су почетком 20. века ископали у БогазкејиБогазкалеу, у северној Турској стари хетитски град Хатушаш. Пронашли су архив са 20 000 докумената писаних клинастим писмом, мећу којима је и мировни споразум Хатушилиша III и Рамзеса II, који се чува у истамбулском музеју.
 
[[Слика:Hittite Empire.png|мини|280п|Хетитско царство (црвено) на врхунцу своје моћи [[1290. п. н. е.]], граничи се са Египатским царством (зелено)]]
 
== Извори ==
Поред руина хетитских градова и остатака материјалне културе, постоје и многобројни извори писаног карактера. Они су углавном писани клинастим писмом који су Хетити преузели од асирских трговаца и прилагодили свом језику. Постоји и део извора писан лувијско варијантом хијероглифа. Најважинији су владарски натписи Аните, Телепина, [[анали Муршилиса II]], [[хетитски законик]] из 14. века п. н. е. који се састоји из 2 дела написана у различитим временима, документарни извори о даривању земљишта, катастарски записи, уговори хетитских владара са владарима суседних области и држава, религијско магијски текстови, вавилонско - хетитски речници, вавилонски натписи и асирска документа. Архив египатског фараона Ехнатона у Тел Ел Амарни садржи корпус текстова који осветљавају односе Египта и хетитске државе у време експанзије под ШупилулиумомШупилулијумом I, најмоћнијим хетитским владарем.
 
== Историја ==
У 3. миленијуму п. н. е. простор Анадолије (Мале Азије) насељавала су два племена која су имала одлике Јафетске групе. То су били Прото Хети (Хати) и Палајци. Оштро су се разликовали од племена Неситских Хета и Лувијаца, која су се доселила на тај простор почетком 2. миленијума п. н. е. а која су припадала Индо-европској групи народа. Та разлика је најочигледнија у језику који је код јафетских староседелаца аглутинативан, док су досељеници говорили индо-европским језиком. Постоје и две претпоставке одакле су дошли: по једној, у почетку су насељавали простор око Каспијског језера и дошли су преко [[Кавказ]]а, а по другој су дошли преко Балкана.
 
Хатуша, код данашњег БогакалеаБогазкалеа (-{Boğazköy}-) у средишњој Турској, постаје престоница око [[1650. п. н. е.]], у време владавине Хатушилија I.
 
Организована држава се појавила око [[1800. п. н. е.]] под краљем (Сунцем) Анитом.
Хетити су [[1594. п. н. е.]] заузели [[Вавилон]] и проузроковали пад Хамурабијеве династије. Године [[1593. п. н. е.]] [[Касити]] су освојили Вавилон.
Држава доживљава врхунац за време ШушилулијумеШупилулијуме I, a у [[битка код Кадеша|бици код Кадеша]] одбијају египатски напад. Хетитска држава се простире од Егејског мора (око [[1300. п. н. е.]] Хетити заузимају Ефес) до близу [[Библос]]а.
 
Око [[1200. п. н. е.]] хетитску државу, која је пре пола века била на још на врхунцу, а сада ослабљену устанцима и проблемима са разбојницима, уништава најезда „''морских народа''“, народа коме етнички састав и порекло нису утврђени.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хетити