Опсада Рима (537—538) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Најбољи опис опсаде оставио нам је [[Велизаров|Велизар]] [[Прокопије из Цезареје|Прокопије из Цезареје]] (лат. Prokopius), засигурно очевидац опсаде. [[Прокопије из Цезареје|Прокопије из Цезареје]] нам је оствио сведочанство да је [[Витигес|Витигес]] на почетку опсаде порушио поједина места на аквадуктима како би [[Рим|Рим]] остао без воде, и да та вода из аквадукта не би могла да покреће ни млинове који су у граду млели жито. [[Велизар|Велизар]] је овај проблем заобишао тако што је млинове, тј. воденице окачио између бродова, тако да их је сада окретала вода реке Тибар. [[Остроготи|Остроготи]] су онда пуштали низ воду лешеве византијских војника, не би ли заглавили млинове, али је [[Велизар|Велизар]] и овај проблем решио тако што је преко [[Тибра|Тибар]] поставио ланац, на коме су се лешеви зустављали, тако да нису стизали до воденичних точкова. У реци је било итекако довољно воде за браниоце да је пију, а у близини [[Тибра|Тибар]] било је и бунара у довољном броју. Једини потенцијални проблем [[Велизару|Велизар]] могла је бити канализација, али пошто се и она празнила у реку, сматрало се да [[Острогити|Остроготи]] неће моћи кроз канализацију да се попну у [[Рим|Рим]].
[[Витигес|Витигес]] је око [[Рима|Рим]] посатвио седам својих војних логора, добро брањених, али је обим [[Рима|Рим]] био тако велики да се испоставило да седам логора није довољно – око града је остало пуно прилаза, кроз које су браниоци пролазили, довлачећи у град залихе, углавном ноћу. За напад на град, [[Витигес|Витигес]] је био конструисао дрвене куле високе исто као и зидине [[Рима|Рим]], које су вукли волови; поред тога, спремио је мноштво мердевина за пењање, као и четири „овна“, којим је руковало по 50 људи. Онда је наредио да се припреми велики број свежњева прућа и трске, и да се то побаца у јаркове и канале са водом око Рима, не би ли ове опсадне справе могле да приђу зидинама. [[Велизар|Велизар]] је, унутра [[Рима|Рим]] за одбрану имао само 5000 царсских војника и градску милицију. У сваком случају, знатно малобројније снаге од [[Острогота|Остроготи]]. Али то је желео да надокнади ударном снагом својих катапулта, који су бацали пројектиле од камена и другог материјала. Поред тога спремио је и једно надасве необично одбрансбено оружје звано „вук“, у облику огромен дрвене плоче налик на врата неког гигантског амбара, али са шиљцима тј. „кљуновима“ са спољашње стране. Ови „вукови“ су мировали прислоњени уз градске зидине или капије, а какда би се маса остроготске пешадије накупила у близини, „вук“ би био пуштан да једноставно падне на непријатеља, наравно шиљцима надоле. Противници би остали згњечени и сипробадани испод тешког „вука“. [[Велизар|Велизар]] је био појачао своје бројно стање и тако што је у своје јединице укључио и грађане [[Рима|Рим]], чиме је одржавао морал у граду. Најзад, да би имао више хране, наредио је да сви који „једу а нису од користи“ – жене, деца и сви други цивили неукључени у ратни напор – изађу тј. искраду се из [[Рима|Рим]] и провуку се у друге градове [[Италије|Италија]], пре свега у [[Напуљ|Напуљ]]. Осамнаестог дана опсаде, [[Витигес|Витигес]] је ударио свим снагама, на све капије и сва слаба места на зидинама. Но, евидентно му је недостајало осадно искуство. Његове опсадне куле, ионако малобројне, на само једном или два места су успеле да се довуку до бедема. Остатак напада се састојао само од покушаја са овновима, мердевинама, покушајем поткопавања зидина, „корњачом“ од спојених штитова, и стрелцима који су имали задатак да уклоне браниоце са зидина. Прокопије из Цезареје нам је осатвио опис надирања Острогота ка једној капији кја се звала „Саларијанка“, а чијом одбраном је руководио лично Велизар:
Витиг је ову незгоду покушао да поправи тако што је оставио велике снаге пред капијом „Салиријанком“, са наређењем да се не гине ни у каквом узалудном нападу али да се на браниоцеодапињу најразличитији пројектили да би се онемогућило да ти исти браниоци интервенишу негде другде. Прокопије каже да је овај остроготски план пропао због једног чудноватог инцидента: „Један крупан и јак Гот, ратник добар, у грудном оклопу и са шлемом на глави (што занчи да је био један од олемских поглавица) не хтеде у редовима својих другова остати, него сатде перд стабло једног дрвета, много стрела одапињући на браниоце на бедему. Али неким случајем се задеси, да баш њега погоди једно копље из машине хитнуто ... прободе га и кроз оклоп и кроз тело, и још се до пола своје дужине у дрво заби; а он остаде да виси тако прибоден за дрво, мртав. Када то видеше Готи, велики их обузе страх, па се измакоше далеко изван домашаја; осатдоше у бојном реду, али не гледајући више оне на зидинама“. Могуће је да је Прокопије мало слободније приказао ову ситуацију, јер би се Остроготи и без тог инцидента ваљда повукли изван домашаја катапулта и других артиљеријских машина, напросто зато што им је то било и веше но разумно. Свакако, повлачење Острогота је омогућило Велизару да пермести снаге са капије„Саларијанка“ и да интервенише на другом, најслабијем месту одбране, које се звало „Виваријум“. Ту су Римљани некада држали дивље животиње. Витигесови људи су су успели да поткопају или разруше један део зида, и да продру унутра. Али, на изненађење нападача „Виваријум“ је сам по себи био затворен простор, ограђен својим зидовима. Они Остроготи који су продрли унутра, нису могли даље, а Велизар је изненада отворио оближњу капију, јурнуо са главнином својих снага кроз њу и разјурио Остроготе а притом је и запалио њихове опсадне справе. Овај противнапад је вероватно био део укупне Велизарове стратегије одбране јер, ускоро је нешто слично успео и код капије „Саларијанка“.
| |||