Опсада Рима (537—538) — разлика између измена

Као што је брзо и прилично лако заузео [[Рим|Рим]], тако се [[Велизар|Велизар]] и сам нашао опседнут у [[Риму|Рим]] јануара 537.г. када га је напао остроготски краљ Витиг.

 

 

[[Витигес|Витигес]] је око [[Рима|Рим]] посатвио седам својих војних логора, добро брањених, али је обим [[Рима|Рим]] био тако велики да се испоставило да седам логора није довољно – око града је остало пуно прилаза, кроз које су браниоци пролазили, довлачећи у град залихе, углавном ноћу. За напад на град, [[Витигес|Витигес]] је био конструисао дрвене куле високе исто као и зидине [[Рима|Рим]], које су вукли волови; поред тога, спремио је мноштво мердевина за пењање, као и четири „овна“, којим је руковало по 50 људи. Онда је наредио да се припреми велики број свежњева прућа и трске, и да се то побаца у јаркове и канале са водом око Рима, не би ли ове опсадне справе могле да приђу зидинама. [[Велизар|Велизар]] је, унутра [[Рима|Рим]] за одбрану имао само 5000 царсских војника и градску милицију. У сваком случају, знатно малобројније снаге од [[Острогота|Остроготи]]. Али то је желео да надокнади ударном снагом својих катапулта, који су бацали пројектиле од камена и другог материјала. Поред тога спремио је и једно надасве необично одбрансбено оружје звано „вук“, у облику огромен дрвене плоче налик на врата неког гигантског амбара, али са шиљцима тј. „кљуновима“ са спољашње стране. Ови „вукови“ су мировали прислоњени уз градске зидине или капије, а какда би се маса остроготске пешадије накупила у близини, „вук“ би био пуштан да једноставно падне на непријатеља, наравно шиљцима надоле. Противници би остали згњечени и сипробадани испод тешког „вука“. [[Велизар|Велизар]] је био појачао своје бројно стање и тако што је у своје јединице укључио и грађане [[Рима|Рим]], чиме је одржавао морал у граду. Најзад, да би имао више хране, наредио је да сви који „једу а нису од користи“ – жене, деца и сви други цивили неукључени у ратни напор – изађу тј. искраду се из [[Рима|Рим]] и провуку се у друге градове [[Италије|Италија]], пре свега у [[Напуљ|Напуљ]]. Осамнаестог дана опсаде, [[Витигес|Витигес]] је ударио свим снагама, на све капије и сва слаба места на зидинама. Но, евидентно му је недостајало осадно искуство. Његове опсадне куле, ионако малобројне, на само једном или два места су успеле да се довуку до бедема. Остатак напада се састојао само од покушаја са овновима, мердевинама, покушајем поткопавања зидина, „корњачом“ од спојених штитова, и стрелцима који су имали задатак да уклоне браниоце са зидина. Прокопије из Цезареје нам је осатвио опис надирања Острогота ка једној капији кја се звала „Саларијанка“, а чијом одбраном је руководио лично Велизар: „''Велизар даде знак, и цела војска одапињати стрле поче, а онима око себе рече да само волове гађају; па волови (који су вукли опсадне куле) одмах мртви попадаше, тако да се непријатељ нађе у чуду шта сада да ради у тим кулама, које више нису могле ни напред ни назад. Сада постаде јасно зашто Велизар у својој мудрости није хтео непријатеља на великој удаљености заустављати, и зашто се (раније) смејао глупости варвара, који су мислили да ће њихови волови стићи живи до зодона тврђаве''“.