Опсада Рима (537—538) — разлика између измена

[[Витигес|Витигес]] је око [[Рим|Рима]] посатвио седам својих војних логора, добро брањених, али је обим [[Рим|Рима]] био тако велики да се испоставило да седам логора није довољно – око града је остало пуно прилаза, кроз које су браниоци пролазили, довлачећи у град залихе, углавном ноћу. За напад на град, [[Витигес|Витигес]] је био конструисао дрвене куле високе исто као и зидине [[Рим|Рима]], које су вукли волови; поред тога, спремио је мноштво мердевина за пењање, као и четири „овна“, којим је руковало по 50 људи. Онда је наредио да се припреми велики број свежњева прућа и трске, и да се то побаца у јаркове и канале са водом око Рима, не би ли ове опсадне справе могле да приђу зидинама. [[Велизар|Велизар]] је, унутра [[Рим|Рима]] за одбрану имао само 5000 царсских војника и градску милицију. У сваком случају, знатно малобројније снаге од [[Остроготи|Острогота]]. Али то је желео да надокнади ударном снагом својих катапулта, који су бацали пројектиле од камена и другог материјала. Поред тога спремио је и једно надасве необично одбрансбено оружје звано „вук“, у облику огромен дрвене плоче налик на врата неког гигантског амбара, али са шиљцима тј. „кљуновима“ са спољашње стране. Ови „вукови“ су мировали прислоњени уз градске зидине или капије, а какда би се маса остроготске пешадије накупила у близини, „вук“ би био пуштан да једноставно падне на непријатеља, наравно шиљцима надоле. Противници би остали згњечени и сипробадани испод тешког „вука“. [[Велизар|Велизар]] је био појачао своје бројно стање и тако што је у своје јединице укључио и грађане [[Рима|Рим|Рима]], чиме је одржавао морал у граду. Најзад, да би имао више хране, наредио је да сви који „једу а нису од користи“ – жене, деца и сви други цивили неукључени у ратни напор – изађу тј. искраду се из [[Рим|Рима]] и провуку се у друге градове [[Италије|Италија]], пре свега у [[Напуљ|Напуљ]]. Осамнаестог дана опсаде, [[Витигес|Витигес]] је ударио свим снагама, на све капије и сва слаба места на зидинама. Но, евидентно му је недостајало осадно искуство. Његове опсадне куле, ионако малобројне, на само једном или два места су успеле да се довуку до бедема. Остатак напада се састојао само од покушаја са овновима, мердевинама, покушајем поткопавања зидина, „корњачом“ од спојених штитова, и стрелцима који су имали задатак да уклоне браниоце са зидина. Прокопије из Цезареје нам је осатвио опис надирања Острогота ка једној капији кја се звала „Саларијанка“, а чијом одбраном је руководио лично [[Велизар|Велизар]]: „''Велизар даде знак, и цела војска одапињати стрле поче, а онима око себе рече да само волове гађају; па волови (који су вукли опсадне куле) одмах мртви попадаше, тако да се непријатељ нађе у чуду шта сада да ради у тим кулама, које више нису могле ни напред ни назад. Сада постаде јасно зашто Велизар у својој мудрости није хтео непријатеља на великој удаљености заустављати, и зашто се (раније) смејао глупости варвара, који су мислили да ће њихови волови стићи живи до зодона тврђаве''“.

[[Витигес|Витигес]] је ову незгоду покушао да поправи тако што је оставио велике снаге пред капијом „Салиријанком“, са наређењем да се не гине ни у каквом узалудном нападу али да се на браниоце одапињу најразличитији пројектили да би се онемогућило да ти исти браниоци интервенишу негде другде. [[Прокопије из Цезареје|Прокопије из Цезареје]] каже да је овај остроготски план пропао због једног чудноватог инцидента: „''Један крупан и јак Гот, ратник добар, у грудном оклопу и са шлемом на глави (што занчи да је био један од олемских поглавица) не хтеде у редовима својих другова остати, него сатде перд стабло једног дрвета, много стрела одапињући на браниоце на бедему. Али неким случајем се задеси, да баш њега погоди једно копље из машине хитнуто ... прободе га и кроз оклоп и кроз тело, и још се до пола своје дужине у дрво заби; а он остаде да виси тако прибоден за дрво, мртав. Када то видеше Готи, велики их обузе страх, па се измакоше далеко изван домашаја; осатдоше у бојном реду, али не гледајући више оне на зидинама''“. Могуће је да је [[Прокопије из Цезареје|Прокопије из Цезареје]] мало слободније приказао ову ситуацију, јер би се [[Остроготи|Остроготи]] и без тог инцидента ваљда повукли изван домашаја катапулта и других артиљеријских машина, напросто зато што им је то било и веше но разумно. Свакако, повлачење Острогота је омогућило [[Велизару|Велизар|Велизару]] да премести снаге са капије„Саларијанка“капије „Саларијанка“ и да интервенише на другом, најслабијем месту одбране, које се звало „Виваријум“. Ту су Римљани некада држали дивље животиње. [[Витигесови|Витигес]] људи су су успели да поткопају или разруше један део зида, и да продру унутра. Али, на изненађење нападача „Виваријум“ је сам по себи био затворен простор, ограђен својим зидовима. Они [[Остроготи|Остроготи]] који су продрли унутра, нису могли даље, а [[Велизар|Велизар]] је изненада отворио оближњу капију, јурнуо са главнином својих снага кроз њу и разјурио Остроготе а притом је и запалио њихове опсадне справе. Овај противнапад је вероватно био део укупне [[Велизарове|Велизар]] стратегије одбране јер, ускоро је нешто слично успео и код капије „Саларијанка“.

Мало је недостајало да [[Витигес|Витигес]] овим својим снагама са главним нападом успе, али, он није успео ни да сруши зидине, ни да изглањивањем натера браниоце на предају, ни да подмити или обмане некога да му отвори неку од капија. Очигледно је да није имао довољно искуства у опсадним подухватима, нити је имао довољно спарава, а ни инжењера; [[ВелиазарВелизар|Велизар]] је тачно знао шта му ваља радити. Зато је Витиг покушао да оствари своје циљеве дипломатијом и општим прекидом непријатељстава. То је [[Велизар|Велизара]] само дало прилику да доведе појачања и допреми храну. У једном тренутку, када је византијска војска била изван зидина, на тзв. „Нероновој равници“, [[Витигес|Витигес]] је кренуо у битку тако што je у средину поставио масу пешадије и стрелаца, а на оба крила збијене масе коњице. Добио је битку, али су се браниоци повукли у град. Пролазили су зимски месеци током којих је византсијска коњица добила појачања, па је нападала остроготску позадину и најзад је током једног напада, похватала и заробила породице остроготских ратника – жене и децу. Најзад су се Вазнтинци примакли [[Витигес|Витигесовој|Витигес]] престоници, [[Равени|Равена]]. Зато је Витигес|Витигес, у марту 538.г., одусто од опсаде [[Рим|Рима]] и отишао. [[Прокопије из Цезареје|Прокопије из Цезареје]] каже да је непријатељ имао 30000 мртвих, али истинитија цифра је вероватно око 3000.