Благоевградска област — разлика између измена

У [[стари век|старом веку]], област је била насељена [[Трачани|трачким]] племенима Меди, Синти<ref>Фол. Александър. История на българските земи в древността. Първа част. Родово-общинен строй и възникване на робовладелски отношения, София, 1981, с. 87. </ref> и [[Беси]]. Године [[346. п. н. е.]] [[Филип II Македонски]] освојио je територије Одриске трачке државе, које се налазе између [[Струма|Струме]] и [[Места|Месте]].<ref>Тачева, Маргарита. История на българските земи в древността. Втора част. Развитие и разцвет на робовладелското общество, София, 1987, с. 12.</ref> Касније ова област долази под [[Римско царство|римску]] власт, о чему сведоче остаци римског града Никопоља ад Нестум (у близини [[Гоце Делчев (град)|Гоце Делчева]]) и други археолошки налази. У [[2. век п. н. е.|другом]] и [[1. век п. н. е.|првом веку п.н.е]] Меди су се у више наврата борили против Рима.

Након распада Римског царства ово подручје је било део [[Византија|Византије]]. [[Словени]] бугарске групе су се населили на територију Пиринског краја током [[6. век|6.]] и [[7. век|7. века]]. Ова област је била насељена од стране словенских племена Струмаца (Стримона) и Смолјана. У раном [[9. век|9. века]] бугарски хан[[кан]] [[Крум]] продире у овај регион. За време владавине бугарског хана [[Пресијан I|Пресијана I]], област коначно постала део [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]].

Сматра се да је први бугарски препородитељ Паисиј Хилендарски рођен у Банско, данас у Благоевградској области. У XIX веку област je ушла у саставу Бугарске Егзархије. У овој области су избили устанци бугарског народа против турске власти - Разловечки (1876.) и Кресненски (1878.) устанак. У другој половини [[19. век|19. века]], ово подручје је било укључено у састав [[Сер (град)|Серског]] санџака Солунског вилајета Отоманског царства.