Митра — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: li:Mithras |
м превод шаблона using AWB |
||
Ред 1:
{{
[[Слика:
'''Митра''' (-{Mithras}-) је [[персија|персијско]] [[божанство]] [[светлост]]и, испољено у [[бик]]у и често спарено са [[Анахит]]ом, божанством [[вода]] које је стари [[маздаизам]] доводио у везу с [[река|реком]] [[Оксус]], које је касније аријанизовано.
Ред 10:
Митра је се према [[мит]]у родио из стене, »као што небеска светолост извире из огромног каменог свода који наткриљује Земљу«. Одмах по рођењу пастири су му указивали почасти. Поред њега су [[дадофори]] (бакљоноше), [[Каутер]] и [[Каутопатес]].
По једном тумачењу [[
Први његов подвиг био је борба са Сунцем у којој Митра побеђује. Друга борба била је са дивљим [[бик]]ом, кога је савладао и однео га у пећину, али је животиња побегла. Сунце му је по [[гавран]]у поручило да га поново ухвати. Митра је то успео и из тела мртвог бика никле су [[биљке]], из [[кост]]ију - [[жито]], а из [[крв]]и - [[винова лоза]].
Ред 27:
[[Заратустра]] је био први који је са гнушањем одбацио суровост и бескорисност приношења ових жртви, које су биле достојне једино примитивним племенима.
[[Слика:
Ова жртва-паљеница праћена је хтонским обичајима у Персији и у Индији, са [[Нанди]]јем, богом-биком, или са [[Дионис]]ом, његовим видом на западу, богом опојних пића, плесачем на [[сатурналије|сатурналијама]] и [[баханалије|баханалијама]].
Ред 34:
Ове ратоборне обичаје персијски феудални поредак ће искористити и усмерити да би послужили под видом дисциплиноване борбености у ахеменидској војсци.
У Заратустрино доба, те банде су биле солидарне са [[карапани]]ма (врачима) и [[кавији
После аријевских родова који су прихватили седелачки начин живота на рубовима источне Персије и азијских степа, сакијска племена усталила су се у оазама које су створили њихови претходници и бавећи се земљорадњом и занатством, интегрисала се у персијско друштво.
Ред 46:
==Литература==
*Д. Срејовић, А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчко римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1979. ст.270.
[[Категорија:Божанства]]
| |||